Sjeverna Makedonija: Pobjeda VMRO-DPMNE i prvi spor sa susjedima. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 14.05.2024. 17:48 Min.. Verfügbar bis 14.05.2025. COSMO. Von Maja Maric.
Sjeverna Makedonija: Pobjeda VMRO-DPMNE i prvi spor sa susjedima
Stand: 14.05.2024, 17:28 Uhr
Maja Marić, Marija Divitarova, Boris Rabrenović
Konzervativna partija VMRO-DPMNE ubjedljivo je pobijedila na parlamentarnim i predsjedničkim izborima u Sjevernoj Makedoniji. Nova predsjednica, Gordana Siljanovska Davkova, odbila je na inaguraciji koristiti ustavni naziv zemlje Sjeverna Makedonija i time je izazvala reakcije u Evropskoj uniji i u Grčkoj. O promjeni vlasti u Sjevernoj Makedoniji i kako će to utjecati na zemlju, ali i cijelu regiju, Maja Marić razgovara s Marijom Divitarovom i političkim analitičarom Petrom Arsovskim.
U Sjevernoj Makedoniji dogodio se svojevrsni politički potres nakon izbora koji su održani prošle srijede, 8. maja, kada je opozicijska konzervativna partija VMRO-DPMNE ubjedljivo pobijedila na parlamentarnim izborima, ispraćajući u opoziciju vladajuću socijaldemokratsku vladu. Osim ove pobjede na parlamentarnim izborima, istog dana je njihova kandidatkinja VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska Davkova pobijedila na predsjedničkim izborima i postala prva žena predsjednica Sjeverne Makedonije.
Proslava pristalica VMRO-DPMNE na ulicama Skoplja
Sa promenom vlasti zemlja se sada nalazi pred novim izazovima, ne samo na unutrašnjem planu, već i regionalno, kao i na njenom putu prema Europskoj uniji.
Siljanovska je već preuzela funkciju. Ali, na inaguraciji nije koristila ustavni naziv zemlje Severna Makedonija, već ime Makedonija, što je izazvalo reakcije u Evropskoj uniji i u Grčkoj.
Nova predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova i odlazeći predsednik Stevo Pendarovski
O rezultatima predsjedničkih i parlamentarnih izbora, razgovaram sa našom suradnicom iz Skoplja, Marijom Divitarovom
Marija, imamo niz reakcija europskih predstavnika nakon što je Gordana Siljanovska Davkova u svečanoj izjavi izbjegla da koristi ustavno ime.Tko je sve reagirao na ovo kršenje Prespanskog sporazuma i nepoštovanje Ustava?
Inaguracija nove predsednice Gordane Siljanovske Davkove se smatrala testom budućeg vladanja VMRO-DPMNE, zato što su i Siljanovska i partija koja ju je podržala na izborima ostali pri stavu da ne prihvataju ustavno ime zemlje Severna Makedonija, dogovoreno Prespanskim sporazu mom sa Grčkom i da će za njih uvek ostati Makedonija, bez prefiksa Severna. Siljanovska je prethodno izjavljivala da će poštovati ustavno ime, ali da ge neće koristiti. To se pokazalo i na inauguraciji kada je pred Sobranjem davala svečanu izjavu i izgovorila samo Makedonija, umesto Severna Makedonija, iako je u zekletvi koju je pročitao predsednik parlamenta bilo jasno napisano ustavno ime zemlje.
To je odmah razljutilo ambasadorku Grčke u Skoplju, koja je davanje zakletve pratila sa skupštinske galerije sa ambasadorima drugih zemlja, i koja je odmah napustila svečanost u Sobranju. Ubrzo je stigla i reakcija grčkog ministarstva spoljnih poslova, koje je ocenilo da je Siljanovska prekršila makedonski ustav i Prespanski sporazum, kojim je rešen dugogodišnji spor oko imena Makedonija sa Grčkom. Grčko ministarstvo je upozorilo da evropski put Severne Makedonije i odnosi dve zemlje zavise od potpune primene Prespanskog sporazuma i upotrebe ustavnog imena.
Na važnost poštovanja ovog međunarodnog sporazuma ukazala je i Evropska unija, koja je podsetila novu predsednicu da Severna Makedonija ima obavezu da poštuje međunarodne dogovore kao što je Prespanski.
Predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova potpisuje zakletvu
Rekla si da je stav Siljanovske i VMRO-DPMNE oko imena isti, ali da li oni dele stavove i oko evropskih integracija?
Da, bar za sada. U toku izborne kampanje i javnih nastupa nije bilo nikavih razlika u vezi sa evropskim integracijama Severne Makedonije i u vezi pitanja spoljne politike.
I Siljanovska i VMRO-DPMNE odbacuju međunarodne sporazume koje je postigla prethodna vlada. Osim Prespanskog odbacuju i Sporazum o dobrosusedstvu koji je potpisan sa Bugarskom pre sedam godina. I Siljanovska i VMRO-DPMNE odbacuju ustavne promene sa kojima bi Bugari ušli u Ustav, iako je to uslov da Severna Makedonija nastavi evropske integracije.
Predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova i lider stranke VMRO-DPMNE Hristijan Mickovski nakon proglašenja izbornih rezultata
Ali, pokazalo se da su ovi stavovi dobili većinsku podršku građana. Marija, šta se desilo na izborima?
Katastrofalan poraz dosadašnje proevropske i prozapadne vladajuće partije SDSM i ubedljiva pobeda opozicione nacionalističke stranke VMRO-DPMNE. Ovo je najkraći opis toga što se desilo na izborima prošle sedmice.
Iako je bila očekivana, a i sve predizborne ankete su predviđale pobedu opozicije, niko nije očekivao da će VMRO-DPMNE dobiti tako veliki broj glasova. Prema prvim zvaničnim rezultatima koje je objavila Državna izborna komisija, VMRO-DPMNE je osvojio 43 odsto glasova, SDSM 15 odsto. U poslaničkim mandatima to je 58 poslanika za VMRO-DPMNE i samo 18 za SDSM u Sobranju sa 120 poslanika. Ovo je najslabiji rezultat SDSM i ta partija prvi put nije druga, već treća po broju poslanika, jer je Demokatska unija za integraciju, skraćeno DUI, partija etničkih Albanaca koja je i do sada bila na vlasti, osvojila 19 mandata.
Ipak, moguće je da na nekim biračkim mestima bude ponavljanja izbora ako Državna izborna komisija prihvati deo prigovora partija, pa je moguće da se odnos poslanika SDSM i DUI promeni.
Proslava pristalica VMRO-DPMNE na ulicama Skoplja
Ipak, šta je razlog za ovakav debakl SDSM?
Pre svega to su slabi rezultati koje je pokazala dosadašnja koaliciona vlada SDSM i DUI na domaćem planu. Ne samo na ekonomskom planu, na šta je uticala prvo kovid kriza, pa zatim i energetska kriza zbog rata u Ukrajini, već su tu i slabi rezultati u vladavini prava i raširena korupcija
Ako za ekonomsku krizu neki od glasača i mogu da nađu nekakvo opravdanje, veliki deo pristalica SDSM, koji su koncentrisani uglavnom u urbanim sredinama, nisu oprostili selektivnu pravdu zato što je SDSM na vlast došla sa obećanjem da će sprovesti reforme koje će popraviti vladavinu prava i da će odgovarati svako ko je postupao nezakonito. Ali, to se nije desilo i SDSM je osvojilla ubedljivo najmanje glasova od nezavisnosti zemlje do danas.
O promjeni vlasti u Sjevernoj Makedoniji i kako će to utjecati na tu zemlju i cijelu regiju, razgovarali smo sa političkim analitičarom Petrom Arsovskim.
Gospodine Arsovski, kako ste vi protumačili ovaj potez nove predsjednice da ne upotrijebi ustavno ime države kada je davala zakletvu u Sobranju?
Mislim da je to produženje njezine predizborne strategije u kojoj je govorila da će u svom kolokvijalnom razgovoru i svojim privatnim obraćanjima koristiti staro ime države, ali da neće koristiti ovu dodatku koja je bila deo zadnje promene ustava. S tim što je možda zaboravila da kad je predsednik države nema kolokvijalni razgovor i nema privatno obraćanje. U tom smislu mislim da to treba tumačiti više kao politički marketing nego kao neku promenu kursa ili strategiju promene kursa državne politike.
A što onda možemo očekivati od dolaska VMRO-DPMNE na vlast? Kakva pomjeranja se mogu očekivati?
Mislim da će VMRO-DPMNE biti malo pasivno-agresivan po pitanju Prespanskog ugovora. Njima se taj ugovor nije dopao. Najbolji scenario koji možemo očekivati od desničarskih VMRO-DPMNE u Makedoniji je ista pozicija kao što ima Nea Demokratija u Grčkoj: nama se ugovor ne dopada, ali ćemo ga poštovati. Mislim da je to najbliže implementaciji, imajući u obziru sadašnji politički kontekst i njihovu političku ideologiju.
Mislite li da postoji opasnost od vraćanja autoritativnog režima u Sjevernu Makedoniju sada kada su oni na vlasti?
To će u najvećoj mjeri zavisiti da li će oni ući u ustavne promjene i odključavanje pregovora s Evropskom unijom. Vlade na Balkanu su poznate po tome da kad nema perspektive ka Europskoj uniji, kad se ne kreću napred veoma brzo političke elite u lokalnim državama postaju dekadentne, autoritarne, totalitarne itd. Tako da će istiniti kurs nove vlade VMRO-DPMNE-a biti poznat tek kada oni odluče šta će definitivno raditi sa otkočenjem pregovora sa Evropskom unijom, za šta je neophodno napraviti ustavne izmene o kojima pričamo.
A što je s dosadašnjim politikama prema regionu? Mislim, ipak je ovo sve, kao i svugdje, zakretanje malo prema desno što se samih politika tiče. Očekujete li da će tu doći do neke promjene u odnosima?
Pa ovo nije baš malo zakretanje na desno...
A mislim svugdje generalno.
Tako je. Ovdje na Balkanu celi je ciklus na okretanje ka desnom. To isto očekujemo i od evropskih izbora već u junu ove godine, tako da će ceo region biti pod strašno velikim izazovom da li može napraviti neophodan korak ka Evropskoj uniji i staviti region na nepovratnu trasu integracije u Evropsku uniju. Vidite što se događa recimo u Bosni. U Bosni imate sad dva narativa. Jedan "počeli smo pregovore sa Evropskom unijom" i drugi narativ "Bosna će se raspasti". To su dva nekompatibilna narativa. Isto se događa i u Crnoj Gori i u Makedoniji. Kosovo i Beograd nemaju neko dobro izlazno rješenje. Ceo region se nalazi na prekretnici. Naravno, sve vlade okreću nadesno, međutim, pitanje je da li će to značiti i otkazivanje od geostrateških i geostabilnih perspektiva regiona ili samo do promene vlasti i drugom načinu tumačenja tih strategija.
Ali, drugi partner u dosadašnjoj vladi DUI nije kažnjen na ovim izborima?
Tako je. DUI je ostala dominantna partija među etničkim Albancima i osvojila je najviše glasova u albanskom elektoratu, iako je prvi put u koliciji sa više partija drugih etničkih manjina. Ali, po prvi put DUI se na ovim izborima suočila i sa jakom opozicijom.
Pre izbora formiran je opozicioni front sastavljen od nekoliko partija etničkih Albanaca, koalicijom nazvanom „Vlen“, odnosno „Vredi“, koja će u Sobrabnju imati 13 poslanika i koja već pregovara sa VMRO-DPMNE o formiranju vlade. Ako ovi pregovori uspeju to će značiti da će DUI prvi put posle više od 20 godina otići u opoziciju.
