Srbija: Borba protiv rudarenja litijuma tek predstoji. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 12.08.2024. 21:09 Min.. Verfügbar bis 12.08.2025. COSMO. Von Boris Rabrenovic.
Srbija: Borba protiv rudarenja litijuma tek predstoji
Stand: 12.08.2024, 18:36 Uhr
Boris Rabrenović, Aleksandar Timofejev, Nada Pester
Šta je doneo veliki protest u Beogradu? Tim, i nizom protesta širom Srbije građani jasno daju glas protiv rudarenja litijuma. Da li je to bio najmasovniji skup nakon 5. oktobra 2000. kada je sa vlasti srušen Slobodan Milošević? Kakve su reakcije vlasti? Misli li odustati od projekta "litijum"? Može li se ikako pretpostaviti kako će priča o litijumu u Srbiji da se završi? O svemu tome Boris Rabrenović razgovara sa kolegom Aleksandrom Timofejevim i Nikolom Krstićem iz pokreta Tvrđava iz Smedereva.
U dolini Jadar u Zapadnoj Srbiji nalazi se najveće nalazište litijuma u Evropi. Ta sirovina je važna za proizvodnju baterija za mobilne telefone, kompjutere i električne automobile. Da podsetimo, u julu ove godine, vlasti u Beogradu su dale zeleno svetlo za eksploataciju litijuma, nakon što je dve godine ranije privremeno zaustavljen taj projekat pod pritiskom ekoloških aktivista. Vlada Srbije je 19. jula u Beogradu, u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca i potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča, potpisala Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Vlasti u Beogradu, EU i Nemačka podržavaju planove za eksploataciju litijuma u Srbiji. Međutim, ekološki aktivisti i mnogi građani Srbije protestuju protiv planiranog rudnika. Oni smatraju da bi takav jedan rudnik bio izuzetno štetan za ljude i prirodu. Nakon poziva nekoliko ekoloških udruženja, demonstranti su se u subotu okupili i u glavnom gradu Srbije, na protestu pod nazivom “Rudnika neće biti” – tamo je bio i naš reporter Aleksandar Timofejev
Saša, kakva je trenutna situacija?
Danas je možemo reći mirno. Troje aktivista je u zatvoru, prekršajno su osudjeni zbog navodnog narušavanja reda i mira na 40 onosno 30 dana. Aktisti su juče protestovali ispred Vlade Srbije tražeći njihovo oslobadjanje, ali pošto do toga nije došlo razišli su se i danas uložili žalbu na presude. Sad čekaju sredu da se žalbe reše, a za utork najavljuju konferenciju za štampu gde će saopštiti naredne poteze.
Kako je to izgledalo u subotu?
Subotnji protest održan je 40 dana nakon zahteva organizatora, a to je udruženje Ne damo Jadar u kom su ljudi iz kraja gde bi trebalo da se kopa jadarit, rudu koja sadrži litijum i bor, da država pod hitno donese odluku da se ovo rudarenje trajno zabrani. Pošto se to nije dogodilo, oni su najavili da će početi sa blokadama, izmedju ostalog i pruga, što se u subotu na nekoliko sati i dogodilo.Njima su se u medjuvremenu priključila i brojna različita udruženja gradjana i organizacije, ali po dogovoru ne organizovano i političke stranke, iako su pojedini opozicioni političari i poslanici, kako kažu, u svojstvu gradjana mogu videti na protestima.
Koliko je bilo ljudi?
Teško je reći koliko je ljudi učestvovalo u protestu. Policija kaže izmedju 25 i 27 hiljada, jedna organizacija kojoj se prilično veruje u procenama kaže oko 40 000, a opozicioni političari čak 80 000. Ja se, kao dugogodišnji reporter sa svih protesta u Beogradu, ne sećam da je ikada bilo toliko sveta osim kad je srušen Milošević, 5. oktobra 2000. Pored brojnosti malo šta je medjutim ličilo na ozbiljno pripremljene proteste. Nije postojala ozbiljnija organizacija, ozvučenje je bilo slabo, nisu bili poznati ni konkretni zahtevi, kao ni šta se planira posle samih govora aktivista i javnih ličnosti, poput čuvene glumice Svetlane Bojković, koje su mogli da čuju samo oni koji su bili baš blizu bine. Tako su organizatori u nameri da sakriju namere od policije i vlasti zbunili i ogroman broj ljudi koji je došao.
Nakon protesta su uhapšena trojica aktivista, a policija je privela i nekolicinu ljudi u drugim mestima u Srbiji?
Da. Posle protesta narod je nakon protestne šetnje do mosta Gazela na nekoliko sati blokirao jednu od najprometnijih saobraćajnica, koja je do nedavnog završetka obilaznice oko grada bila medjunarodni auto put. Jedan broj očigledno upućenih u plan su otišli su do nove glavne železničke stanice i stanice Novi Beograd i blokirali šine, doduše kasno uveče u vreme kada tu ne saobraćaju vozovi. Tu grupu je sledećeg jutra bez upotrebe sile rasterala policija, i tada je uhapšeno četrnaestoro ljudi. Od toga trojica aktivista je završilo u zatvoru. Privodjenja je bilo i u drugim gradovima Srbije. Podsetimo, pre Beograda protesti koji su bili veoma posećeni održani su u brojnim većim i manjim mestima od Novog Sada i Niša do Ljiga, Barajeva ili Bogatića na primer. Od sinoć aktivisti se, doduše u znatno manjem broju, okupljaju tražeći da se njihovi prijatelji puste na slobodu.
Naš sagovornik je Nikola Krstić iz pokreta Tvrdjava iz Smedereva koji je bio jedan od organizatora veoma posećenog protesta u tom gradu protiv rudarenja litijuma, ali i protiv moguće izgradnje kineske rafinerije o kojoj se govori.
Gospodine Krstiću kako komentarišete to što je u mnogim gradovima čak i u selima u Srbiji posljednjih dana toliko ljudi učestvovalo u protestima?
Po meni je to očekivano jer mi se već duže vrijeme bavimo ovim stvarima i znamo koliko je nezadovoljstvo u narodu. Ovaj protest ima dve komponente Jedna je ekološka, ljudi ne žele da im netko otima lokalnu reku, ne žele zatrovanu zemlju i svuda širom Srbije se dižu ti mali mikro protesti i mikro buntovi na nivou cele zemlje. Da li je to Bor i Majdanpek, da li je to moje Smederevi, da li je Zrenjanin, pa imamo tamo Šabac i uopšte, širom Srbije. Druga komponenta nije ekološka, ona je politička, odnosno ljudi su potpuno nezadovoljni političkim sistemom u zemlji. Kad to kažem naravno da pre svega mislim na režim koji nam narušava osnovna prava i radu u interesu korporacija, a ne u interesu građana, ali isto tako imamo i opoziciju koja ne kanališe na pravi način zahteve građana i građani su frustrirani zato što nemaju kanal kako da kanališu svoje interese i svoje zahteve i onda su se odlučili za ulicu, zato imamo ovako masovne proteste.
Bili ste i na beogradskom skupu u subotu. Kakvi su utisci?
Utisci su sjajni, to je bilo more ljudi i to je bio najveći ekološki skup, možda i u Evropi ikada, dakle, po nekim procenama i stotinak hiljada ljudi. Ja ne znam da je nekada bio masovniji skup. Isto tako, to je bila jedna sjajna energije jer tu su bili različiti ljudi, različitih ideologija. I desni i levi i monarhisti i građanisti tako da je bilo vrlo interesantno i vrlo čudno zapravo da jedno pitanje kakvo je kopanje litijuma može da spoji tako različite ljude koji će se ujediniti i boriti za svoju zemlju. Čini mi se da ni predsednik Vučić ni uopšte režim nema odgovor na ovaj bunt koji se dešava u zemlji upravo zato što su grupe koje čine ovaj protest vrlo heterogene i oni ne znaju kako najbolje da priđu tom pitanju, a mi ne želimo da se razjedinimo i zato su i poruke sa tog skupa bile da se Srbija konačno ujedinila u borbi protiv kopanja litijuma.
A kako tumačite reakciju vlasti na proteste u Srbiji?
Reakciju vlasti tumačim kao vrlo paničnu. Oni pokazuju da su izgubili kompas i pokazuju da više uopšte ne kontrolišu situaciju. Neverovatno je da premijer jedne zemlje koja teži da uđe u Evropsku uniju, može da svoje građane, svojih sto hiljada građana na ulici, pa neka je i 25 hiljada, nazove ološem ili kako ih je već nazvao. To je jedno neverovatno nepoštovanje svojih građana, jedna neverovatna bahatost i u krajnjem slučaju to izaziva još veći revolt među ljudima. Bojim se da ove mirne demonstracije kakve su bile, ako vlast nastavi na ovaj način da komunicira i da ugrožava ljude, da one u jednom momentu mogu i da eskaliraju i onda će cela odgovornost biti na vlasti.
A kako na sve to reaguju vlasti?
Premijer Srbije Miloš Vučević je rekao da su demonstranti izgledali kao, citiram, raspala banda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju novinarima je bio blaži, ali nije štedeo one koji su blokirali saobraćajnice. Ponovio je ono što ponavlja stalno, a to je da do početka kopanja jadarita neće doći još najmanje dve godine koliko se očekuje da će trajati istraživanja i da će on biti prvi koji će skočiti protiv vadjenja litijuma ako mu neko naučno dokaže da je to štetno po okolinu. Najavio je i da će krenuti po mestima u Srbiji i razgovarati sa gradjanima kako bi ih smirio.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Beleže se i mnogobrojne aktivnost vlasti, možda neuobičajene za sredinu leta i prilično nesnosne vrućine. Otkud to?
Tako je. Vlasti zaista imaju neuobičajen tempo u sred leta, poput iznenadnog obeležavanja sto dana vlade, najave novih povišica ugroženim kategorijama stanovništva, otvaranje kol centra za informacije o litijumu, osnivanje državnog lekarskog tima koji će se baviti posledicama po zdravlje ljudi u slučaju da dođe do kopanja litijuma… I sve to u samo par dana pre demonstracija. To mislim da govori da su vlasti imale tačnu pretpostavku o tome koliko je nezadovoljnika zbog litijuma u Srbiji. Uostalom, tajne službe su na ovim prostorima uvek bile medju ozbiljnijim organizacijama koje retko greše.
Šta bi sve to moglo da govori?
U svakom slučaju teško je oteti se utisku da su vlasti rešile da, ako se baš ne dogodi nešto presudno važno ili se nepobitno dokaže štetnost mogućeg rudarenja, omoguće otvaranje rudnika. U tome imaju i nezvaničnu ali jasnu podršku Zapada, i Evrope i Amerike, a na to se medju, da kažemo, običnim narodom ne gleda nimalo blagonaklono. Ministar policije, Ivica Dačić, to je pred novinarima prokomentarisao rečima: "Ne mogu da verujem, demonstranti zbog iste stvari zvižde i meni i američkom ambasadoru".
Ministar policije Ivica Dačić
Može li se ikako pretpostaviti kako će priča o litijumu u Srbiji da se završi?
Teško.Toliko toga je u igri da je sve jako komplikovano. I politički i finansijski. Sasvim je jasno da je posle poništavanja svih akata oko rudnika 2022. kada je tadašnja premijerka Ana Brnabić nakon ogromnog pritiska javnosti rekla: “Na Rio Tinto je stavljena tačka”, sačekan momenat da vlasti suvereno pobede na svim izborima pa da se priča vrati na sto. Kao što rekoh, ovog puta nesmetana od onih koji su ovde ipak najvažniji, a to je Zapad.
Rio Tinto je već uložio 600 miliona dolara u projekat Jadar i od toga neće lako odustati. S druge strane čuju se informacije da je litijum sve manje tražen u svetu proizvodnje baterija za automobile jer se pronalaze nove tehnologije i da mu pada cena i ko zna šta će se tu dogoditi dok dodje do eventualne eksploatacije.
A gradjani?
Pitanje je. Protesti sada izgledaju kao da je svaki sledeći dan presudan, a to ne može bez ogromnog motiva i ozbiljne organizacije dugo da traje. Pitanje je i kako će se kretati da je nazovemo volja naroda u naredne kako se pominje najmanje dve godine. Predsednik Vučić stalno govori o mogućem referendumu o litijumu. Nudi, takodje, kao zamenu referendum o izglasavanju poverenja njemu, što je vešt potez jer je i on svestan da veliki broj njegovih pristalica koji sigurno ne bi glasali protiv njega ne deli isto mišljenje i o rudarenju litijuma. No to je već druga tema i pričaćemo verovatno i o njoj. Ima vremena jer litijumska priča u Srbiji, da se ovako postolimpijski izrazim, nije sprint nego je maraton.
Nemačka štampa o protestima u Srbiji
O protestima protiv rudarenja litijuma u Srbiji danas pišu i brojni nemački listovi. U tekstu naslovljenom "Velika nemačka glad za litijumom sada izaziva državnu krizu u Srbiji", magazin Fokus onlajn podseća da u Srbiji postoji veliko nalazište litijuma i da se EU, a posebno Nemačka zalažu za njegovu eksploataciju. "Planirani veliki projekat izaziva ogromne proteste među stanovništvom", piše Fokus onlajn.
Berlinski Tagescajtung između ostalog piše da protesti u Srbiji jasno pokazuju da svet nije crno-beli. Želja EU, a posebno Nemačke, bila je presudna za odluku srpske vlade da odobri eksploataciju. Namera nemačke vlade je očigledna: potreban im je litijum za prelazak na električni saobraćaj. "Moramo prestati da električni automobil u svakoj mogućoj formi predstavljamo kao ultimativnu dobrobit za čovečanstvo – i iskreno priznati njegove negativne strane", piše berlinski list i dodaje: "Eksploatacija litijuma često izaziva ekološke štete – bilo u Srbiji, Boliviji ili drugim zemljama."
Tagescajtung je objavio i intervju s nemačkom državnom sekretarkom Franciskom Brantner. Ona je rekla da u Srbiji "lokalno stanovništvo i opozicija sa pravom zahtevaju da državne institucije primene standarde u oblasti ekologije", a da je "istovremeno dobro da se evropske rezerve eksploatišu i prerađuju na evropski način". Cilj je da se šteta ograniči na minimum, pošto eksploatacija sirovina uvek utiče na prirodu, što je poznato i u Nemačkoj, od kopanja uglja pa do vađenja šljunka, rekla je Brantner u intervjuu za berlinski TAZ.
