Tko je odgovoran - ima li vlast u Srbiji "krvave ruke"?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 04.11.2024. 27:18 Min.. Verfügbar bis 04.11.2025. COSMO. Von Maja Maric.
Tko je odgovoran - ima li vlast u Srbiji "krvave ruke"?
Stand: 04.11.2024, 18:18 Uhr
Maja Marić, Aleksandar Timofejev, Darko Vlahović, Nada Pester
Ne stišavaju se reakcije na tragediju u Novom Sadu gdje je, 1. novembra, pala betonska nadstrešnica ispred željezničke stanice. Poginulo je 14, troje se bori za život. Mnogi traže ostavku premijera Miloša Vučevića i drugih članova Vlade, prosvjednici pozivaju na uhićenja i ostavljaju crvene otiske dlanova na ulazima vladinih zgrada. Hoće li ova katastrofa biti adekvatno istražena, donose Maja Marić i Aleksandar Timofejev. Što o svemu kaže struka, objašnjava arhitekta Ana Ferik Ivanovič.
Uzroci obrušavanja betonske nadstrešnice Željezničke stanice u Novom Sadu, pri kojem je 14 ljudi izgubilo život, još uvijek nisu poznati. Vijest je to koja je odjeknula u Srbiji, ali i svim susjednim zemljama i inozemstvu. O nesreći, kao i prosvjedima i bijesu građana izvještavaju i svi važniji mediji na njemačkom jeziku. Među njima i naš javni servis ARD, kao i ZDF, tjednik Spiegel, švicarski dnevnik Neue Züriche Zeitung i austrijski Standard.
U Srbiji, u ovom trenutku, tisuće građana traže ostavku premijera Miloša Vučevića i drugih članova Vlade, a prosvjednici pozivaju na uhićenja i simbolilčno ostavljaju crvene otiske dlanova na ulazima vladinih zgrada u Beogradu. Osim u glavnom gradu i Novom Sadu, protesti se održavaju diljem Srbije kako bi se izvršio pritisak da se utvrdi krivična, ali i politička odgovornost za nesreću.
Pet minuta nakon što je naš podcast objavljen ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić na vanrednoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije obratio se javnosti sa saopštenjem da podnosi ostavku na mestu ministra. "Sutra ujutru ću zvanično podneti ostavku na mestu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kada Skupština konstatuje ostavku prestaću da budem ministar. Ostavku ponosim jer želim da pokažem da postoji moralna odgovornost, ali krivicu ne prihvatam“, kazao je Vesić.
Bez obzira na crvene tragove dlanova koji imitiraju krv, i uzvike da se radi o zločinu, a ne o nesreći, mnogi strahuju da ova katastrofa neće biti adekvatno istražena.
Sa mnom je kolega Aleksandar Timofejev s kratkim pregledom situacije.
Saša kako se to dogodilo?
Neverovatno, prosto nezamislivo. Po lepom sunčanom vremenu bez vetra i bilo kakvih vremenskih nepogoda ogromna nadstrešnica teška, kažu, sto tona iznenada se, bez ikakvog prethodnog otpadanja delova ili naznaka cela srušila sa visine od najmanje pet metara na zemlju i na ljude koji su sedeli na klupama ispod nje ili prolazili ulazeći ili izlazeći iz stanice. Postoje snimci bezbednosnih kamera koji se mogu videti na internetu gde se sve dogadja kao u nekom horor filmu. Vide se ljudi koji sede, šetaju se, prolaze i onda samo ogromna ploča koja ih prekriva i ubija na mestu. Četrnaest ljudi je odmah poginulo, među njima i četvoro dece. Lekari se bore za život troje mladih koji su ko zna kako ostali živi, ali iz Kliničkog centra doktori izjavljuju da su im rane jezive, videli su takve kažu samo tokom ratnih dejstava, i prognoze nisu optimistične.
Sigrna sam da je to izazvalo šok u čitavoj zemlji?
Da. Šok i neverica i jedna reč koja se stalno ponavlja: „Strašno!“. Odmah je krenula akcija spašavanja, svi su se nadali da ima više preživelih. Stigla je teška mehanizacija da sklanja ogromne betonske gromade, spasioci i obični ljudi su pohrlili da priteknu u pomoć, prikupljena je velika količina krvi. Ali nažalost brzo je bilo jasno da unesrećenima nema spasa i onda su mediji počeli da prenose svedočenja od kojih malo ko nije zaplakao. Poginuli su deda i njegove unuke od pet i devet godina koje je poveo u Loznicu na slavu kod drugog dede. Mladić i devojka zagrljeni na klupi dok su čekali voz. Majka je ostavila dete na klupi na minut da bi otišla da kupi kartu i onda gledala kako ono gine pod gromadama betona. Mladić koji je krenuo iz Novog Sada kod roditelja da zajedno ručaju... Na snimcima se vide i ljudi koji su imali neverovatnu sreću da su prošli ispod nadstrešnice sekundu ili dve pre pada i ostali nepovređeni. Pominje se i da je velika sreća u nesreći to što su baš u petak štrajkovali prosvetni radnici i da veliki broj škola nije radio inače bi se tu zasigurno nalazili i đaci iz okoline Novog Sada na putu za ili iz škole, pošto je odmah pored železničke i autobuska stanica i mesto je izuzetno prometno.
Saša zna li se uzrok pada ili da li se bar nagađa?
Kao prvo, iako je kažu puklo kao da je bomba, terorizam niko nije ni pomenuo. Toga ovde, srećom, za sada nema. Železnička stanica je izgrađena 1964. dakle pre šezdeset godina i to je počelo da se pominje u medijima bliskim vlasti, na mrežama i u izjavama pojedinih političara iz vladajućih stuktura koji su pohrlili da time opravdaju kako niko nije kriv. Prosto, dogodilo se navodno od starosti. Međutim u svih tih šezdeset godina nije bilo naznaka da se bilo šta loše događa sa materijalima od kojih je izgrađena ova inače vrlo lepa stanica, proglašena za kulturno dobro, i stručnjaci tvrde da se taj razlog praktično isključuje ili se isključuje a da neko nešto u skorom vremenu tu nije poremetio. Dolazi se tako do rekonstrukcije stanice koja je rađena pre nekoliko godina i čak dva puta svečano otvarana, 2022. i sada pre nekoliko meseci. Stanica je rekonstruisana, ali vlasti tvrde da nadstrešnica iz ne zna se kog razloga nije. Građani pak govore, a vidi se to i na fotografijama pre i posle rekonstrukcije, da je na nadstrešnicu odozgo bila dodata neka vrsta pokrivača od stakla i metala ne zna se za sada koje težine. Neki stručnjaci su skloni da tvrde da je vrlo moguće da je to poremetilo statiku nadstrešnice ili da nisu pre dodavanja pokrivke napravljeni proračuni da li stubovi koji su je odozgo nosili mogu i to da izdrže i da se zato desila tragedija. Treći pak pominju izvođače, kineske firme koje su radile rekonstrukciju, da li je neko tu nešto greškom oslabio. Šta je dovelo do urušavanja pokazaće istraga, bar se ovde svi nadaju. Očekuje se da se utvrdi ko je kriv.
Istraga je u toku?
Jeste. Počela je odmah po završetku akcije spašavanja. Iz Tužilaštva koje je vodi do sada su stizale šture informacije da su prikupljeni predmeti koji bi mogli služiti kao dokazi u postupku i da je na saslušanje pozvano četrdesetoro ljudi među njima i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić. Većina ih je već dala izjave ali nema podataka da je neko nakon toga zadržan u pritvoru.
Kako je moguće da se ova, dva puta otvorena, i komplet renovirana zgrada željeznice u Novom Sadu ovako neočekivano urušila, razgovaramo s predsjednicom Društva arhitekata Novog Sada, Anom Ferik Ivanovič.
Ana, kako sada vratiti povjerenje u branšu o kojoj zapravo ovise ljudski životi?
Naša profesija ima jako dugu tradiciju, nekoliko vekova unazad, gde smo mi od raznih graditelja kroz istoriju učili, usavršavali kako bismo projektovali i lepe i bezbedne objekte. Ja već jako dugo ukazujem na neke stvari koje mogu biti potencijalni problem. Nažalost, naše primedbe se stalno odbijaju. Nemamo prostora za razgovor. Ono što bi ovde bilo obavezno da se uradi u ovom trenutku, to je da se uvedu još nekoliko nivoa kontrole.
Struka mora svugde da bude uključena. I to nezavisna struka, širi broj stručnjaka, više radnih tela koja će sve ove procese kontrolisati i prvenstveno biti informisani. Mi, Društvo arhitekata Novog Sada, nismo dobili apsolutno nikakav zahtev vezano za ovaj objekt. Makar da se izjasnimo, s obzirom da u zakonu stoji da ukoliko projektant nije živ brigu o njegovim autorskim delima nasleđuje Društvo arhitekata i mi se često pitamo za mišljenje kada se mijenja izgled fasade, kada se radi neka dogradnja i slično. U ovom slučaju mi se ništa nismo pitali. Mora doći do nekih izmena u zakonu, da se više ne može pojednostavljivati odgovornost, da se moraju zaista poštovati sve procedure, bez skraćenih postupaka. Kada se radi o javnim objektima, gde su zaista ljudski životi u pitanju, tu treba da bude širi krug ljudi koji će biti uključeni u taj posao, koliko god da traje. Ne smemo nikako potpasti pod uticaj žurbe, pritiska investitora ili nekog drugoga, kada se ukaže na neki problem koji iziskuje neko odlaganje. Mi moramo da istrajemo u tome da mi smatramo da to mora da se reši i da ljudi jednostavno ne potpisuju one stvari koje nisu vidjeli svojim očima. Struka prvenstveno mora da se ujedini oko ove situacije. Mi svi moramo da izrazimo jedan veliki protest. Iako smo ukazivali na mnoge nepravilnosti, sada taj glas mora jače i glasnije da se čuje i da prosto budemo na braniku naše struke, da ne dozvolimo da se ovakve tragedije dešavaju nikome nigde, nego da budemo odgovorni, da savesno radimo svoj posao i da zaista možemo onda na kraju da se divimo i da budemo ponosni našim građevinama.
Zna li se ko je radio projekat ako je tu došlo do greške ?
Projekat rekonstrukcije stanice je radio Saobraćajni institut CIP, državna ili paradržavna firma koja radi desetinama godina sve velike poslove oko izgradnje železnice i puteva u Srbiji. Njihov direktor, međutim, dao je izjavu kako nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije zgrade, pa je tako nema ni u projektu. Radove je izvodio konzorcijum dve kineske firme „China Railway International Co.Ltd“ i „China Communications Construction Company Ltd“ koje grade prugu Novi Sad Subotica prema Budimpešti. Pominje se tu i Zavod za zastitu spomenika kulture Novog Sada koji je morao dati odobrenje da bi se radila rekonstrukcija. Oni kazu da nisu dali odobrenje jer nisu ni pitani za nadstrešnicu, a onda se nezvanično čuje da su dali preporuku da se neki stari limovi na nadstrešnici zamene staklom. Iz Zavoda se čuje da se oni u svakom slučaju ne bave niti gradjevinskim niti statičkim radovima. Pošto je rekonstrukcija stanice rađena u sklopu radova na izgradnji pruge Novi Sad – Budimpešta, pa se tu pominje i da nadzor vrši jedna madjarsko srpska firma koja je u vlasništvu ljudi bliskih madjarkom predsedniku Orbanu, a sa druge je potpuno nepoznati čovek iz Srbije pa se spekuliše da li je on tu umesto pravog suvlasnika. Mnogi od njih su već bili na saslušanju u Tužilaštvu.
Saša, a šta kažu političari? Uzburkala se sigurno javnost?
Predsednik Aleksandar Vučić je u izjavi datoj par sati posle tragedije zatražio od nadležnih da lica odgovorna za ovo što se dogodilo budu procesuirana i strogo kažnjena. “Tražim i političku i krivičnu odgovornost“, naglasio je. Opozicija i brojna udruženja građana traže momentalne ostavke. Pre svih ministra Vesića, premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada. A premijer Srbije Miloš Vučević, inače novosađanin, na to odgovara da politička odgovornost mora da postoji, da je o tome razgovarao sa Vučićem i da će odluka o tome biti doneta hladne glave, racionalno, a ne pod pritiskom tvitova i društvenih mreža. Za sada, javno bar, niko nije ni podneo ni ponudio ostavku kao lični čin. Razmenjeno je još mnogo teških reči između vlasti i opozicije, a organizovani su u nedelju i protesti u više mesta. U Beogradu su aktivisti na raznim državnim institucijama ostavljali tragove šaka umazanih crvenom bojom uz poruku “Ruke su vam krvave”, a u Novom Sadu, s obzirom da je u Vojvodini proglašena trodnevna žalost, u celoj Srbiji je dan žalosti inače bio u subotu, okupljanje je ispred mesta tragedije proteklo u potpunoj tišini. Za utorak se u tom gradu najavljuju velike demonstracije.
Kako su reagovali mediji?
Vlastima bliske televizije portali i tabloidi, a njih je ogromna većina, kao što rekoh ističu da je objekat bio star šezdeset godina i da je možda korozija učinila svoje. I zanimljivo, kao po dogovoru, a možda i baš po dogovoru, emituju priloge u kojima se govori o sličnim katastrofama u raznim, naročito razvijenim zemljama. Opozicioni mediji prenose proteste i traže krivce u vlastima, a malobrojni nezavisni mediji citiraju stručnjake i insistiraju da se prati istraga. Počele su i sahrane i tabloidi tu nemaju milosti iako je i ministarstvo informisanja pozvalo na poštovanje privatnosti u teškim trenucima.
