Audio starten, abbrechen mit Escape

"Pumpanje" i "majanje po Niš". COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 04.03.2025. 27:23 Min.. Verfügbar bis 04.03.2026. COSMO. Von Nenad Kreizer.

Audio Download . RSS: Podcast .

"Pumpanje" i "majanje po Niš"

Stand: 04.03.2025, 17:51 Uhr

Nenad Kreizer, Jelena Đukić Pejić, Boris Rabrenović

Studentski protesti u Srbiji ne jenjavaju. Nakon Novog Sada, Beograda i Kragujevca, studentski protesti su stigli i u Niš gdje se proteklog vikenda okupilo na desetke tisuća ljudi. Studenti su i u Niš stigli pješice kako bi s idejama protesta na putu upoznali i mještane manjih mjesta. Nenad Kreizer u razgovoru s reporterkom Jelenom Đukić Pejić i studentom Dušanom Ivanovićem govori o tome kako je protekao protest u Nišu, koji su zahtjevi studenata i koji protest se priprema kao sljedeći.

Četiri mjeseca su prošla od urušavanja nadstrešnice na željezničkoj stanici u Novom Sadu prilikom čega je poginulo 15 osoba. To je bio okidač za do sada neviđen val protesta mladih i studenata koji je obilježio prelazak s prošle na ovu godinu.

O protestima se uvelike izvještava u medijima izvan Srbije, a prema ocjeni mnogih analitičara, vlada predsjednika Aleksandra Vučića se po prvi put tijekom svog vladanja suočava s ozbiljnim narodnim pokretom. Specifičnost ovog pokreta je da na njegovom čelu ne stoji niti jedna politička snaga koji bi mogla korumpirati njihove ciljeve. A oni su jednostavni: želja mladih koji sudjeluju u protestu je stvoriti državu u kojoj bi htjeli stvoriti budućnost.

Studenti jednog po jednog fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu proglasili su blokade u znak podrške svojim kolegama. Pridružili su im se profesori koji im predaju, a po prvi put je upravo u Nišu dekanica Filozofskog fakulteta stala uz svoje studente i nastavnički kadar. Usporedo su srednje škole počele s blokadama, isprva u gimnazijama, a potom i u pojedinim stručnim školama. Sve škole u Užičkom okrugu su čak potpuno obustavile nastavu. Blokadama i protestnim šetnjama priključio se i Državni univerzitet u Novom Pazaru, i time su svi univerzitetski gradovi pridruženi protestima.

Protesti se održavaju u gotovo svim mestima Srbije, posebno petkom u 11:52, u znak sjećanja na petak 1.11. kada je baš u to vreme nadstrešnica ubila 15 ljudi. Ne samo u gradovima, protesti se održavaju i u malim mjestima, čak i u selima. Za to vrijeme studenti neumorno organizuju velike proteste u velikim gradovima i još neumornije daju svoj doprinos tako što na te proteste mahom pešače, trče ili na svoj krajnji cilj stižu biciklom. Poslednji takav skup nakon Novog Sada i Kragujevca bio je u Nišu ove subote, 1.3.

Kolegica Jelena Đukić Pejić, koja je i sama iz Niša, reći će nam više o tome kako je prošao posljednji veliki protest u ovom gradu na jugu Srbije.

Jelena kako je izgledao Niš ovih dana?

Nenade, na ovo pitanje mogu da odgovorim iz dva ugla – kao Nišlijka i kao novinarka. Prvo ću ono što je lakše, dakle novinarski uvid u protest.

Nišlije su pripremile bučan doček za sve studente, srednjoškolce i građane koji su od ponedeljka pešačili ka tom gradu. Neki od njih su došli biciklom, neki trčeći, kao što je to i do sada bilo. Puno Nišlija se okupilo da pruži ruku studentima koji su se ušetali u grad simbolično preko mosta mladosti. Sve je bilo jako emotivno, vatromet, baklje, pištaljke, vuvuzele, povici koji su sada već odomaćeni na protestima poput "pumpaj".

Sa svih protesta se čuju uzvici pumpaj, šta to u stvari znači?

Da, ovaj uzvik je postao lajtmotiv studentskih protesta i rekla bih da je na vrlo zanimljiv način postao viralan i opšte prihvaćen. Pre svega, „pumpaj“ je simbol generacije koja odbija da se buni na način na koji su to radili njihovi roditeji. Umesto ozbiljnih govora i velikih ideoloških parola, oni koriste mimove, ironiju, i viralne slogane da prenesu poruku.

Među vrlo duhovitim transparentima, ovaj je zaista najčešći, a napravljene su i čitave pumpe koje pumpanjem proizvode zvuke sirene. A ta reč je, kako sam našla na internetu, prvi put iskorišćena na nekoj svadbi kada je turbo folk pevač harmonikašu rekao „pumpaj“ kao znak da ne stane sa sviranjem. Taj snimak je postao viralan, a onda postao i simbol energije i ritma, bez stajanja, bez pauze. Tako se i studenti i građani na svim ovim hodanjima bodre ovim rečima, pa pumpaju bez stajanja, bilo da hodaju, bilo da osmišljavaju nove aktivnosti i prave nove planove. Dakle, pumpanje znači, konstatni nastavak bez stajanja.

Da se vratimo na pumpanje poslednjeg dana februara u Nišu. Kako je izgledao program?

Kratko je trajao taj večernji program poslednjeg dana februara, jer su studenti i srednjoškolci koji su pešačili od ponedeljka iz svih krajeva Srbije bili veoma umorni. Pešačilo se iz Bujanovca, Vranja, Novog Pazara, Čačka, Čačanima su se pridružili i Užičani i ljudi iz ostalih mesta iz Zapadne Srbije. Pešačilo se iz Bora, Zaječara, a njima su se pridružili oni koji su krenuli iz Beograda, Novog Sada i ostalih krajeva Vojvodine. Ovde govorimo o 150 kilometara iz svih ovih pravaca koje su studenti prošli peške. Bili su u ranama, premoreni, povređeni, ali nasmejani. Odmah nakon programa otišli su u trijažne centre na nova previjanja, a potom i u smeštaj. Studenti su spavali na fakultetima i u niškoj hali Čair, a srednjoškolci u srednjim školama. Tako je to izgledalo uveče, a ujutro je protest počeo u 9 i trajao punih 18 sati, jer pozivni broj (telefona) za Niš je upravo 018.

Dan protesta, subota, 01. mart – to je tačno 4 meseca od kako se dogodio i povod za sve proteste, pad nadstrešnice u Novom Sadu. Kako je izgledao taj dan?

Tog dana najavljena je kiša, baš kao i prethodne večeri, ali nije bilo mesta ni za kap – toliko je ljudi bilo na ulicama. Tog dana su stizali i automobilima u Niš, motorima takođe. Na naplatnoj rampi je bila nepregledna kolona, saobraćaj ka južnijim mestima od Niša je mogao da se odvija samo onom najlevljom najbržom trakom. Ulice grada bile su pune, buka je bila zaglušujuća, ali pozitvna, ljudi su bili zaista vrlo nasmejani i srećni jer su deo ovog skupa. Nišlije su bile veoma ponosne jer su domaćini – ovde su se inače unapred organizovali ko može da ponudi smeštaj i puno je domova koji su primili potpune neznance u znak podrške protesta. Puno je domaćina i domaćica koji su danima spremali hranu kako bi izneli na ulicu 1. marta i nahranili sve ljude koji su došli u Niš. Bilo je i Novosađana i Beograđana, čak i gastarbajtera koji su se prijavili da kuvaju za studente i njihovu podršku. Pasulji, gulaši, roštilj, hot dogovi, bilo je svega, bilo je i kineske kiselo ljute čorbe, i svuda je bilo toplih napitaka. Kao što sam već rekla 18 sati protesta i to zvuči zaista puno, ali svaki trenutak je bio ispunjen.

Je li bilo nekog programa?

Propustila sam da kažem da je ovaj protest u Nišu najavljen pod nazivom „majanje po Niš“. Nišlije imaju vrlo specifičan govor na koji su vrlo ponosni i vrlo specifične izraze, a ovo majanje znači zapravo kretanje, hodanje. I do 01. marta možda niko nije znao šta znači reč ’majanje’, ali sada svi mogu da kažu da su se uspešno majali po Nišu, uzduž i popreko. I naravno, uz raznovrstan program, ali i puno slobodnog vremena. Pevali su dečiji hor, blokadni hor, bilo je glumačkog performansa, potom su niški padobranci iz čuvene ’63. padobranske jedinice prošli gradom i svoje beretke poklonili studentima, a ono što je najvažnije od svega pomenutog je usvojeni „Studentski edikt“ sa vrlo simboličnim nazivom jer Milanski edikt potpisan 313. godine potpisao je upravo car Kontanstin veliki, rođen u Nišu. Simbolika je utoliko veća jer je Milanski edikt po  tpisan jer su hrišćani u Rimskom carstvu bili tretirani kao protivnici države i progonjeni zbog nepokornosti.

Šta stoji u tom Studentskom ediktu?

Studenti kažu, nešto što je oduvek tu, ali su građani Srbije zaboravili da nam to pripada. Tu su odredbe o slobodi, o državi, o pravdi, o mladosti, o dostojanstvu, o znanju, o solidarnosti i o budućnosti. Osam odredaba edikta pročitano je i usvojeno 01. marta u Nišu u vreme protesta, a građani su dobili podsetnik da je dostojanstvo njihovo pravo, da je država zajedničko dobro svih građana, da institucije moraju biti u službi naroda i temelj poverenja, da je znanje temelj napretka svakog društva i da su mladi ustavobranitelji. Takođe su dobili podsetnik da je solidarnost snaga koja je pokazala da je Srbija zajednica građana koji dele viziju budućnosti. Tako je protest od „majanja po Niš“ dobio tokom ovog dana novo ime „Protest studentski edikt“.

Zna li se uopće koliko ljudi je bilo u Nišu?

Ne, i izgleda da to nije moguće otkriti, jer ljudi su se kretali po širem centru grada non stop, ili kako bi to Nišlije rekle, majali su se. Ali, bilo im je zaista zabavno, sve je bilo puno emocija, vrlo inspirativno, i na svakom ćošku se nešto događalo. Neki kažu da je ovaj dan ličio na neki praznik. Kad već pominjem praznik, tog dana je zaista i bio praznik i to za studente muslimanske veroispovesti iz Novog Pazara. Prvog marta je počeo Ramazan, ali kao što sam već rekla, Nišlije su vodile računa o svemu, pa i o tome. Hrane je bilo u izobilju za svakoga, pa i za studente koji praktikuju muslimanske običaje. Njima je napravljena posebna hrana za iftar, i obezbeđene prostorije za molitve.

Možeš li nam reći kako je niški SNS reagovao na protest? Ima li možda trzavica u redovima Srpske napredne stranke predsjednika Vučića?

U niškom SNSu nema trzavica po pitanju protesta, bar ne javno, ali moram priznati da sam na nekoliko prethodnih protesta održanih u Nišu videla nekoliko pristalica SNS. Što se tiče javnih političkih činova, u Nišu, ni u okolini nije bilo nikakvih ostavki. Što se tiče reakcija, niški gradonačelnik je rekao da su svi studenti dobrodošli u Niš i ustupio halu Čair kako bi mogli i tamo da spavaju i da se istuširaju, jer to je niški sportski centar. Vrlo stara hala, ali ipak nekako funkcioniše. Interesantno je da su studenti to prihvatili, ali isto tako je i logično da će prihvatiti jer nekima koji su dolazili u Niš, to je bila treća šetnja. Dakle, neki studenti su šetali i do Novog Sada, i do Kragujevca i sada do Niša. Niš je zaista bio krcat, a ljudi su čak uzimali smeštaj i po bližoj i daljoj okolini poput Aleksinca, Pirota, Sokobanje i slično.

Ispričala si nam iz novinarskog ugla kako je bilo u Nišu, a rekla si da imaš i lični ugao gledanja na stvari kao Nišlijka.

To je stvarno teže opisati. Bilo je spektakularno. Dok sam na zadatku i razgovaram sa ljudima i dok držim foto aparat i fotografišem, izmaknem se od svega toga i jednostavno radim, primećujem tuđe emocije, ali ja sam u profesionalnom modu. Međutim, kad dozvolim sebi da i ja osetim deo atmosfere, uopšte me ne čude suze na licima ljudi. Sve je bilo stvarno dirljivo, i zapanjujuće divno, osećala se ljubav i sloga na svakom koraku, osećalo se jedinstvo. Studenti su toliko velika inspiracija svima, toliko su pametni, pronicljivi i to je neverovatno veliko osveženje i neverovatna energija koju oni pružaju. Puni su ljubavi, dele osmehe, zagrljaje za takvom lakoćom, da čovek ne može da ostane imun na toliku količinu lepih emocija. Zaista nije čudo što ljudi plaču na svakom koraku, a i oni sami kažu da ih to ispunjava i tera dalje.

Još jednom da ponovim da su velika inspiracija svima, evo upravo juče je krenula štafetna šetnja prosvetnih radnika do Čačka. Prosvetni radnici su krenuli iz Beograda ka Čačku gde su nastavnici u potpunoj obustavi rada već nedeljama. Sada im direktori prete da će im znatno smanjiti plate, pa su Beograđani krenuli peške do Obrenovca, odakle su danas Obrenovčani nastavili dalje i smenjivaće se tako sve to Čačka. Ova štafetna šetnja zove se „Korakom do slobode“ i trajaće sve do 06. marta. Osim toga, prema zvaničnim podacima od kako su počeli protesti svakodnevno da se održavaju u različitim mestima, sada je već tačno 397 mesta, gradova i sela u kojima je bar jednom održan protestni skup.

Kada pričamo o manjim mestima i selima, ti si i ranije pratila studente u njihovom hodanju kroz Srbiju, kako to izgleda baš u tim manjim mestima?

Tako je – govorimo o selima ili mestima u kojima nikada ranije nisu bili protesti. Ili nisu bili decenijama. Pratila sam niške studente u petodnevnoj šetnji ka Kragujevcu, i zaista njihova strategija da hodaju kroz Srbiju je izuzetno pametna i vrlo produktivna. Jer to su mesta koja nemaju ni sve tv kanale, a onda ni sve informacija o događanjima u Srbiji. To su mesta u kojima se meštani zapitaju „ko su ovoliki ljudi koji prolaze tuda?“. Kada se studenti pojave onako veseli i puni energije sa pištaljkama, sve bake i deke po selima, i sva deca istrče na ulicu. Bake i deke im daju po kesu banana ili jabuka. To je zaista dirljivo, to što studenti rade. Oni praktično hodajući od vrata do vrata govore „mi smo tu, mi hoćemo bolju budućnost, mi se borimo za pravdu, mi želimo da živimo u svojoj zemlji i želimo da ona bude normalna. Mi želimo da vi živite bolje, i da imate više nego što imate sada, a da vaša deca i familije budu uz vas, a ne da moraju da odu trbuhom za kruhom“. To su poruke koje dobijaju svi meštani tih sela i manjih mesta u Srbiji. I sada je zasigurno da nema kuće u Srbiji u kojoj se ne zna za šta se studenti zalažu. Taj tzv. marketing od vrata do vrata okreće ljude na stranu mladosti, pa je isto tako i poznata parola „Mi smo sa omladine strane“, umesto one dobro poznate šale „mi smo sa mladine strane“ kad se nepozvani pojavite na svadbi. I opet, svuda je ista priča, svuda ih dočekuju sa hranom i sa pićem, da se okrepe i odmore, i studenti su veoma zahvalni na tome. Kažu da ih to drži. U većim mestima u kojima spavaju, uvek su tu vatromet i divni dočeci koji okupe ljude iz okolnih mesta. Pomenuću Ćićevac koji je bio na pola puta između Niša i Kragujevca, a gde su studenti i srednjoškolci proveli noć – u tom malom Ćićevcu u kome živi prema popisu manje od 10.000 stanovnika čekali su ih đaci, nastavnici i meštani svih okolnih sela i drugih opština.

Vratimo se na Niš – toliki broj ljudi je bio u subotu, kako Niš izgleda sada?

Vrlo važna stvar vezana za ove proteste, studenti uvek obave kompletno čišćenje grada nakon protesta. To je prosto obavezan deo po kome su takođe postali poznati. A to nije do sada nikada bilo uobičajeno za Srbiju. Malo karikiram, ali ovde čak i u bioskopu ostane puno prosutih kokica nakon gledanja filma u sali, a ove generacije pokazuju na delu da brinu o svojoj zemlji i onome što ostavljaju iza sebe. Zaista dele lekcije svima odraslima i šakom i kapom. A kako Niš izgleda sada? Pa Niš je još ponosniji, a ljudi nikad nisu bili vedriji i više uzdignute glave nego ovih dana. Nekako su brige manje. Nekako su problemi manji. Stvari se zaista menjaju pred našim očima. Ovo su tektonske promene koje gledamo svojim očima. Ostaje nam da vidimo kako će izgledati i beogradski protest koji je zvanično zakazan za 15. mart. Pretpostavljam da ću biti i tamo.

Da li je možda najavljen neki kontramiting?

To je zanimljivo pitanje, a evo i zašto. Još kada je u Jagodini predsednik Srbije najavio osnivanje Narodnog pokreta za državu, tog dana u Jagodini je jedini pedagoški fakultet imao protest. Kada je bila šetnja iz svih krajeva Srbije ka Kragujevcu, nekoliko dana pre toga, predsednik i SNS posetili su Rasinski okrug vrlo blizu Kragujevca – to su Ćićevac, Paraćin, Aleksandrovac i druga mesta, a na sam dan protesta u Kragujevcu, doduše tog dana je bio državni praznik Sretenje, predsednik Srbije je imao svečanost u Sremskoj Mitrovici. Kada se hodalo do Niša, studenti iz Beograda i Novog Sada su stigli do Bora i odatle se išlo peške, preko Zaječara, Knjaževca, i tako dalje, a baš tih dana je predsednik Vučić obilazio je taj deo Srbije. Sada kada se zna da će u Beogradu biti 15. marta studentski protest, Vučić je najavio da će „uskoro pozvati celu Srbiju da dođe u Beograd“ kako bi pokazao, kako je naveo da Srbija „nije šaka zobi koju će oni da pozobaju sa lakoćom“. To je rekao baš u Boru. Dan kasnije se oglasila i predsednica Skupštine Ana Brnabić i rekla da neće biti velikog okupljanja u organizaciji vlasti i da neće biti kontramitinga. Ona je rekla  da su ti dani radni dani za Skupštinu Srbije i da Skupština zaseda o stanju u Republici Srpskoj, da će biti pozvan i predsednik Dodik i „Ako neko želi da zauzima institucije, nek se seti u kom trenutku za Srbiju to želi“. To je rekla na TV Pink. Takođe je dodala da će umesto 15. marta skup pristalica vladajuće partije možda biti nekog drugog datuma.

Da li je bilo reakcija na niški protest od strane predsednika Vučića?

E sad, reakcija na niški protest od strane predsednika je i te kako bilo. Prvo je iz Istočne Srbije komentarisao da ima manje ljudi nego u Kragujevcu, pa onda pozvao sve da dođu u Beograd i na kraju je novinarku RTS koja je izveštavala sa protesta nazvao imbecilom. Nakon pritiska javnosti, predsednik je uputio izvinjenje redakciji RTS i građanima Srbije, ali je i dodao da o novinarima niškog dopisništva misli sve najgore i da ih ne smatra novinarima već politčkim aktivistima. Sve ovo se događalo upravo sinoć i niški novinari su potpisali zajedničko saopštenje u kojem ne prihvataju ovakvo izvinjenje predsednika i do pravog izvinjenja obustavljaju praćenje svih predsedničkih aktivnosti.