Kosovo biralo, ali nova vlada nije na vidiku. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 10.02.2025. 19:47 Min.. Verfügbar bis 10.02.2026. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Kosovo biralo, ali nova vlada nije na vidiku
Stand: 10.02.2025, 17:28 Uhr
Nenad Kreizer, Violeta Oroši, Boris Rabrenović
Građani Kosova izabrali su novi saziv parlamenta. Pobjednik je aktualni premijer Albin Kurti i njegova stranka Vetevendosje, ali njemu će, zbog manje osvojenih glasova od očekivanog, biti teško formirati novu vladu. Budućeg premijera osim toga čekaju mnogi otvoreni problemi kako na međunarodnom tako i na domaćem planu. Nenad Kreizer o mogućim scenarijima nakon parlamentarnih izbora na Kosovu razgovara s reporterkom Violetom Oroši i politologom Nexhmedinom Spahiuom iz Prištine.
Juče su završeni parlamentarni izbori na Kosovu na kojima su građani glasali za 120 kandidata. Na izborima se kandidiralo 20 političkih stranaka, pet koalicija, dvije građanske inicijative i jedan neovisni kandidat, među kojima i šest političkih stranaka kosovskih Srba. Prema privremenim rezultatima Središnjeg izbornog povjerenstva pobjednik ovih izbora je stranka Vetevendosje/Samoopredeljenje, aktualnog premijera Albina Kurtija.
Druga po snazi je Demokratska stranka Kosova (PDK), dok je treći Demokratski savez Kosova (LDK). Prag od pet posto prešla je i koalicija Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja i Socijaldemokratska Inicijativa Fatmira Ljimaja, kao i Srpska lista koja ima 10 posto zajamčenih mjesta u budućem parlamentranom sazivu. Pravo glasa je iskoristilo svega 40,59 posto od milijun i 971 tisuća građana registriranih u biračke liste na Kosovu.
S obzirom da je premijer Albin Kurti ostvario slabiji izborni rezultat od očekivanog, sada se postavlja pitanje sastavljanja vlade.
Bez obzira na sastav nove vlade, međunarodna zajednica očekuje nastavak dijaloga na relaciji Beograd-Priština koji se već dulje vrijeme ne pomiče s mrtve točke. Pritom treba dodati i sve otvoreniju kritiku EU-a ali i SAD-a na račun premijera Kurtija.
Albin Kurti u razgovoru sa novinarima
Kurti je u središte izborne kampanje stavio suverenitet, predstavljajući se kao branitelj kosovskog suvereniteta, dok je kritiku Zapada na njegov račun opisivao kao umirivanje Srbije. Međutim, taj stav konfrotacije ga je izolirao na međunarodnom planu i tijekom četiri godine na vlasti pogoršali su se njegovi odnosi sa zapadnim saveznicima koji jamče sigurnost Kosova, uključujuči čak i regionalne partnere poput Albanije.
S druge strane, njegovi glavni rivali PDK i LDK, koji su bili na vlasti najveći deo vremena u razdoblju nakon stjecanja neovisnosti, predstavljaju tradicionalniji i pragmatičniji prozapadni pristup.
Građani Kosova birali su novi parlament, prema privremenim službenim rezultatima pobijedila je stranka Samoopredjeljenje aktualnog premijera Aljbina Kurtija ali sa znatno slabijim rezultatom od očekivanog. Što to znači za formiranje vlasti na Kosovu, kakvu ulogu će odigrati političari Srpske liste koji su ovaj put sudjelovali na izborima i o budućnosti odnosa Kosova i Srbije govorim s profesorom političkih znanosti Nexhmedinom Spahiuom iz Prištine.
Gospodine Spahiu, dotakli smo se dijaloga u Bruxellesu. Govorite o pritisku koji će sad uslijediti na novu administraciju u Prištini. Ima li mjesta optimizmu, može li se nešto tu pokrenuti s mrtve točke? Znamo da to stoji već godinama, zapravo bez ikakvih pomaka.
To zavisi od Beograda. Ako u Beogradu budu spremni da taj usmeni dogovor između predsednika Vučića i premijera Kutija bude primenjen, to će biti primenjeno. Mislim da će Kurti to primeniti i čak je u njegovom interesu da to uradi.
Govorimo o odnosima sa Srbijom, kao možda najvećim vanjskopolitičkim problemom. Kako stvari stoje na domaćem planu, s kojim problemima se suočava nova vlada Albina Kurtija? Znamo da je iseljavanje s Kosova veliko, kao i nezaposlenost, pogotovo kod mladih. Što je Kurti obećavao tijekom predizborne kampanje?
Ništa naročito. Kurti je pokazao da, osim policije i vojske, u ostalim područjima ne zna da vlada. Jednostavno on u većini polja života čime treba da se bavi vlada ima regres umesto progresa. Recimo obrazovanje, u infrastrukturi, zdravstvo, pravosuđe. Ministarka pravosuđa celo vreme se žalila na sudije i tužitelje umesto da radi nešto da promeni stanje. Pokazao se u tome potpuno nesposoban. Glas koji je dobio Kurti nije glas koji su mu dali zbog toga što misle da je on radio u mnogim poljima života, nego jednostavno neka garancija da se sa Kurtijem Srbija više neće vratiti na Kosovo preko paralelnih struktura i tako dalje. To je neka garancija koju opozicija nije mogla da da, nije imala ni sluha ni vizije za to. Dok je opozicija bila na vlasti, oni su koketirali s tim strukturama i nisu bili nikakva garancija da se stanje neće ponovo vratiti nazad. Zbog toga su ljudi bili primorani da daju glas Kurtiju, a ne opoziciji koja nije nudila ništa na tom planu.
Od kolegice Violete Oroši iz Prištine saznajemo kako je protekla izborna nedjelja na Kosovu i kakve su prve reakcije na rezultate.
Violeta, kako su protekli izbori, da li je bilo nepravilnosti?
Najveći problem ovih izbora je bio problem sa padom softvera u Centralnoj izbornoj Komisiji, i to ubrzo nakon početka prebrojavanje glasova. Nakon nekoliko sati, Specijalno tužilastvo naredilo je istragu, pod sumnjom da je bilo nelegalnih upada, koji bi mogli da utiču na konačan rezultat izbora. Neki mediji su preneli putem fotografija i da se glasanje i nakon 23 sata odvijalo u nekim klinikama Bolničkog centra Kosova, iako su glasačka mesta bila zatvorena u 19 sati. Na vanrednoj konferenciji za štampu Centralna izborna Komisija je tvrdila da ne zna zbog čega je došlo do tehničkih poteškoća, ne pominjući slučaj glasanja u bolnici. Drugo, ambasador u Hrvatskoj Martin Beriša je pre nekoliko dana bez odgovarajuće sigurnosne pratnje preuzeo iz pošte prazne glasačke listiće što takođe istražuje Specijalno tužilaštvo, pod sumnjom da može da dođe do zloupotrebe glasačkih listića. Tokom glasanja bilo je manjih nepravilnosti, kao u ranijim izbornim procesima. 100 tužilaca je bilo spremno da reaguje u situacijama gde se kršio izborni proces, a prema nezvaničnim informacijama okrenut je postupak protiv 8 osoba. U više navrata novinari su sprečavani u obavljanju svog posla, a u jednom slučaju čak je auto naleteo na jednu ekipu TV Klan Kosova. Sve je ovo vrlo zabrinjavajuće, ali videćemo da li sve ovo može dovesti u sumnju demokratski glas građana na ovim izborima.
Prema preliminarnim rezultatima pobedila je partija „Samoopredeljenje“, ali je ipak dobila manje glasova nego na prethodnim parlamentarnim izborima. Sta se dogodilo, zbog čega vidljiv pad ove stranke?
Da, stranka Samoopredeljenje, Aljbina Kurtija je prema preliminarnim rezultatima dobila nešto preko 40 odsto glasova građana, dakle ne preko 50 odsto, kao na prošlim izborima. Više je razloga da Kurti izgubi oko 10 odsto važnih glasova. Jedan od njih je što se na političkom planu razišao sa predsednicom Vjosom Osmani, koja je na prošlim izborima napustila Demokratski savez Kosova, zajedno sa još oko 100 hiljada glasača ove partije, koji su glasali za partiju Samoopredeljenje, a za uzvrat ona je dobila mandat predsednice. Reklo bi se da aktuelno Osmani i Kurti gotovo nemaju ni institucionalnu komunikaciju. Zato se pretpostavlja da se jedan broj glasača vratio staroj partiji Demokratskom savezu Kosova ili jednostavno nisu izašli na glasanje. Drugo, razlog je arogancija Aljbina Kurtija, pre svega prema opozicionim partijama kojima je poručivao da nema razloga da postoje, zatim prema međunarodnim saveznicima, prema uspešnim biznisima, medijima i najzad zbog neispunjenih obećanja. Kurti je već proglasio pobedu, a pred okupljenim simpatizerima je ponovo koristio uvredljiv jezik prema opoziciji i svima koji ne misle kao on. Poručio je takođe da će njegova partija biti na čelu Vlade.
Šta je sa opozicijom, koja je zabeležila nešto bolji rezultat nego na prethodnim parlamentarnim izborima?
Opozicija je zabeležila bolji rezultat. Demokratska partija Kosova dobila je preko 20 odsto glasova glasača, a Demokratski savez Kosova za kojeg je glasalo oko 18 odsto birača zabeležila je takođe bolji rezultat u odnosu na prethodne izbore, kada je dobio samo 12 odsto poverenja građana. E sad, sve zavisi kako će reagovati opozicija, koja bi mogla da na osnovu ovih rezultata, sa manjinskim zajednicama koje imaju 20 zagarantovanih mesta u kosovskom parlamentu i koalicijom Alijansa za budućnost Kosova - Socijaldemokratska inicijativa, formira buduću Vladu. Ključ je Ljumir Abdidžiku, koji je dve godine intenzivno radio kako bi povratio elektorat i na veoma ambicioznom programu. Abdidžiku je sinoć kasno izjavio da će ostati u opoziciji, jer građani nisu glasali da on postane premijer. Ipak, ostaje da se vidi da li ima prostora za eventualne kompromise. Aljbin Kurti je izjavio u intervjuu za Vašington Post da neće stvarati ni sa jednom opozicionom partijom Vladu, ako ne dobije većinu. Da podsetim da je Kurti tražio od građana 500 hiljada glasova kako bi sam vladao, što se nije dogodilo. Dakle, za sada je neizvesno kako će izgledati nova Vlada Kosova.
Šta to znači, da li će biti novih izbora ili je ipak moguće da neka manja stranka napravi koaliciju sa pobednikom izbora?
Moguće je i jedno i drugo. Ono što se duže vreme govori po novinarskim kuloarima, ne isključuje se koalicija stranke Samoopredeljenje i Demokratske partije Kosova. Lideri ove dve stranke sastali su se pre godinu dana i od tada se spekuliše da bi one mogle da formiraju novu Vladu. U tom slučaju bi se vodili i teški razgovori oko funkcije predsednika, jer aktulenoj predsednici Osmani ističe petogodišnji mandat aprila sledeće godine. Jedan od razloga da ne dođe do formiranja Vlade sa strankom Samoopredeljenje, je vrlo zategnuta situacija sa međunarodnom zajednicom, i posebno SAD, situaciju koju je prema opoziciji i civilnom društvu izazvao upravo Aljbin Kurti. EU je uvela sankcije Kosovu, a tokom četvorogodišnjeg mandata premijer Kurti ni jednom nije pozvan u Belu kuću, što se ranije nije dogodilo ni jednom premijeru. Situaciju otežava poslednja polemika između Ričarda Grenela, izaslanika predsednika Trampa za specijalne misije i Aljbina Kurtija, kada je Grenel demantovao kosovskog premijera, koji je izjavio da Kosovo nikada nije imalo bolje odnose sa SAD. Grenel je poručio Kurtiju da živi u iluziji i da odnosi nikada nisu bili gori. Dakle, u ovakvoj situaciji, ne isključuju se ni novi izbori, ali naravno ostaje da se vidi šta će se dalje dešavati.
Srbi sa Kosova glasaju na glasačkom mestu u Kosovskoj Mitrovici
Ovoga puta na izbore su izašli i kosovski Srbi, i prema privremenim rezultatima Srpska lista je pobedila.
Na izborima je učestvovalo šest političkih stranaka kosovskih Srba, a preko 50 odsto građana glasalo je u Zvečanu i Zubinom Potoku. Samo nešto preko 5 odsto glasalo je u Severnoj Mitrovici. Ipak Srpska lista će prema preliminarnim rezultatima svakako imati 10 zagarantovanih mesta u kosovskom parlamentu. I Srpska lista je sinoć proglasila pobedu, ali sada ostaje pitanje šta će se dešavati oko formiranja nove kosovske Vlade, odnosno, da li stranke koje okupljaju Albance vide sebe u koaliciji sa Srpskom listom, koja se svih ovih godina pokazala nepouzdanim partnerom. Aljbin Kurti je nakon slučaja Banjska, kada je otkrivena dobro naoružana i uniformisana grupa Srba, kod velikog broja građana nametnuo mišljenje da je Srpska lista teroristička partija. Zato je malo verovatno da će Kurti želeti Srpsku listu u vladinoj koaliciji, a uvreženo negativno mišljenje vezano za Srpsku listu može dodatno da oteža i eventualnu buduću saradnju opozicije sa ovom strankom koja okuplja kosovske Srbe.
