Izbori u Srbiji: Kakve su šanse opozicije?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 20.11.2023. 25:12 Min.. Verfügbar bis 19.11.2024. COSMO. Von Maja Maric.
Izbori u Srbiji: Kakve su šanse opozicije?
Stand: 20.11.2023, 17:37 Uhr
Maja Marić, Zorka Đukanović, Boris Rabrenović
U Srbiji se 17 decembra, poslije manje od dvije godine, održavaju vanredni parlamentarni izbori. Glasači će izaći i na izbore za novu pokrajinsku skupštinu Vojvodine, ali će i u 65 gradova i općina birati novo rukovodstvo. U preostalih sto izbori će biti redovni i na proljeće. Tko sve sudjeluje u izbornoj trci, i koji su aduti vlasti da zadrže poziciju, a koji opozicije da je promijeni razgovaramo sa Zorkom Đukanović.
Zorka, kako protiče prvih dvadestak dana kampanje?
Proces prikupljanja potpisa, predaje i proglašenja lista je još uvek u toku, a do sada je taj posao završilo njih deset. Očekuje se bar još toliko, kada je reč o parlamentarnim izborima.
Pod rednim brojem 1, jer su prvi i predali listu, je Koalicija oko vladajuće Srpske napredne stranke koja je proglašena pod imenom „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane“. Vučić nije više lider stranke, ali lista nosi njegovo ime što je iz njihove pozicije razumljivo s obzirom na rezultate istraživanja koja govore da on ima daleko veću popularnost od same stranke.
Naprednjaci i ovog puta ne izlaze sami već su okupili još desetak stranaka različitih programskih opredeljenja. Tu su stranke koje vode i poznati političari poput Rasima Ljajića, Vuka Draškovića, ali i oni koji se nalaze na crnoj listi Amerike što zbog sumnjivih poslova, što posebnih veza sa Rusijom Aleksanadar Vulin i Nenad Popović. Na listi su i aktuelni ministri, dosadašnji poslanici, ali naprednjaci igraju i na kartu poznatih pojedinaca pa su na listi proslavljeni košarkaši poput Dejana Tomaševića i Željka Rebrače.
Šta je sa koalicionim partnerom u vlasti Socijalistima Ivice Dačića?
Oni će biti pod brojem dva na listiću. Izlaze sa dosadašnjim partnerom Jedinstvenom Srbijom, ali očekuju da će sa naprednjacima i posle izbora činiti vlast. Da imaju velika očekivanja vidi se i po tome da im se i lista zove „Ivica Dačić - premijer“.
I oni na spisku za poslanike imaju poznata lica dosadašnje vlasti, ministre, direktore velikih preduzeća, ali ono što je novo - na političku scenu vraćaju porodicu Milošević, preko unuka Slobodana Miloševića, Marka, koji je na listi na visokom trećem mestu, odmah iza lidera stranaka.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisuje ukaz kojim raspisuje vanredne izbore
Da se vrate u skupštinu pokušaće i radikali Vojislava Šešelja. Oni na parlamentarne izbore izlaze sami, ali na beogradske u koaliciji sa naprednjacima koji su i nastali tako što su napustili Šešelja dok je bio u haškom zatvoru. Već duže vreme se vidi da je ta svađa prevaziđena i da Šešelj podržava Vučića, nekadašnjeg radikala, tako da je sada samo to pomirenje ozvaničeno.
Šta je sa opozicijom u koliko kolona ona ide?
Oni se dele na dva velika bloka, a unutar njih na koalicije. Desno orijentisani, oni koji se protive ulasku Srbije u NATO i EU i inisitraju na očuvanju Kosova u sastavu Srbije, idu u dve kolone, jedna Zavetnici i Dveri, a druga Nada sa Milošem Jovanovićem i novim DSS.
Tu je i treća više desno ili nacionalno okrenuta lista Narodne stranke Vuka Jeremića, koji nije uspeo da se dogovori ni sa desnom, ali ni sa tzv proevropskom opcijom.
Pod sloganom protesta Srbija protiv nasilja pokrenuth posle dva masovna ubistva u Beogradu i okolini Smederava početkom maja ove godine, u kojima je stradalo 19 mahom dece i mladih ljudi, stranke koje se deklarišu kao proevropske, građanske izlaze na izbore na zajedničkoj listi. Predvode ih već poznata opoziciona lica Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, a na listi su lideri svih stranaka predizborne koalicije Radomir Lazović, Dragan Đilas, Zdravko Ponoš, Zoran Lutovac... Ova koalicija uz parlamentarne posebnu pažnju poklanja Beogradu, gde očekuje i najbolji izborni rezultat, a veruju da će aktuelna vlast prvo pasti u glavnom gradu.
Pokretači ProGlasa na konferenciji za medije
Nekadašnji predsednik države Boris Tadić sa svojim SDS-om izlazi na izbore sa Pokretom Dosta je bilo, ako završi prikupljanje potpisa, jer su propali razgovori o tome da se pridruži Srbiji protiv nasilja.
Kako se manjinske zajednice organizuju za izbore?
Do sada je proglašeno i nekoliko lista manjinskih zajednica. Proglašena je lista Saveza vojvođanskih Mađara koju je predvodio nedavno preminuli Ištvan Pastor, sada njegov sin Balint. I kod nekih manjinskih stranaka došlo je do ujedinjenja pa je formirana hrvatsko bošnjačka koalicija aktuelnog ministra Tomislava Žigmanova i Usame Zukorlića. Bošnjaci imaju još jednu listu na čelu sa Sulejmanom Ugljaninom, a nekoliko manjih stranaka koje okupljaju Bošnjake, Mađare, Vlahe, Bugare, Grke, Crnogorce formirali su i izbornu Koaliciju za mir i toleranciju.
Do kraja procesa podnošenja lista očekuje se još nekoliko većinskih lista, ali i manjinskih koje okupljaju Rome, Ruse i druge nacionalne zajednice. Za manjinske liste je potreban višestuko manji broj potpisa, što važi i za ulazak u parlament gde je, umesto cenzusa, dovoljan tzv. Prirodni prag.
Da li su se izdvojile ključne teme kampanje i da li su očekivane?
Još uvek je kampanja na početku, ali teme su očekivane. Vladajuće stranke insistiraju na tome da ukoliko se za njih ne glasa Srbija će nazadovati u svakom smislu, posebno ekonomskom, dok opozicija, ona proevropska, insitira upravo na tome da se u Srbiji loše živi, da su enormne socijalne razlike, da nema vladavine prava, nezavisnih institucija, slobode medija, demokratije. Desno orijentisanima je glavna tema Kosovo, prozivaju Vučića za izdaju, traže da se prekinu svi pregovori sa Prištnom.
Kada smo kod Kosova, još uvek se ne zna kako će i da li će tamošnji Srbi moći da glasaju. Premijer Aljbin Kurti kaže da je neophodan poseban međudržavni dogovor sa Beogradom. Ako do tog dogovora ne dođe, a mali su izgledi jer Beograd na Kosovo ne gleda kao na susednu državu, već na deo svoje teritorije pod međunarodnim protektoratom, pretpostavlja se da će kao i na prošlim parlamentarnim izborima Srbi morati, ako žele da glasaju, da putuju do Raške ili Vranja gde za njih budu planirana biračka mesta. Ovaj problem se pojavio od dolaska Kurtija na vlast, a u protekle dve decenije kosovski Srbi su glasali tamo gde žive, a OEBS je bio zadužen za praćenje glasanja i transport biračkih kutija.
Oseća li se u svakodnevnom životu predizborna atmosfera?
Još uvek nema velikih konvencija i skupova, nema plakata, bilborda, ali se i te kako oseća miris izbora. S jedne strane, vlast svakodnevno otvara nove objekte, stadione, najavljuje nove projekte, ulaganja, davanja, veće plate penzije, ali s druge strane da je predizobni period vidi se i po rastu broja protesta. Oni koji su nezadovoljni znaju da vlast ne želi pred izbore da ima štrajkove i ulične proteste, pa se nadaju da će im to pomoći da lakše ostvare svoje ciljeve.
Tako već nekoliko nedelja radnici Pošte obustavljaju rad, traže veće zarade i bolje uslove rada, a za to vreme pošiljke, računi ili ne stižu ili dođu sa zakašnjenjem. Sa njima aktuelna vlast svakodnevno pregovara, kažu da su protesti politički, da iza njih stoji opozicija, ali ipak im nude rešenja, jer je reč o velikom broju zaposlenih, pa samim tim i o broju glasača koji nije zanemariv.
Na ulicama su poljoprivednici, sa svojim problemima, traže između ostalog veće subvencije, premije, uređenje tržišta, i ispunjenje ranijih dogovora. Blokiraju mehanizacijom neprekidno rafineriju u Novom Sadu, ali i više sati dnevno brojne saobraćajnice, pretežno u Vojvodini. Najavljuju i radikalizaciju protesta, vlada i sa njima pregovara, mada resorno ministarstvo tvrdi da su ispunili ceo dogovor iz maja meseca.
Već je u vladi održano i nekoliko sastanaka sa sindikatima zdravstva i socijalne zaštite koji najavljuju obustave rada i ulične proteste.
Naša sugovornica Biljana Stepanović jedna je od najpriznatijih ekonomskih analitičarki u Srbiji, vlasnica i generalna direktorica Biznis Info Groupe u okviru koje uređuje i izdaje ugledni časopis Nova ekonomija. Ona je uz to jedna od inicijatorki akcije ProGlas u kojoj stranački neopredijeljeni, ugledni intelektualci, umjetnici i javne ličnosti u Srbiji ljude pozivaju da izađu na predstojeće izbore u Srbiji. Proglas je u Srbiji do sada potpisalo oko 120 tisuća ljudi. I akcija se nastavlja i širi.
Dobar dan i dobro došli Biljana. Za početak da saznamo priču iza ove akcije, zašto ste pokrenuli proglas?
Pokrenuli smo proglas kao grupa zabrinutih građana, kako u njemu i piše, za situaciju u kojoj se Srbija nalazi, za put kojim Srbija ide. Mi smatramo da je neophodno mobilisati i aktivirati ljude da izađu na izbore i da praktično svoju sudbinu uzmu u svoje ruke. Jer dokle god ima ovoliki broj apstinenata, mi ne možemo znati pravo raspoloženje ljudi i njihovu ideju na koji način treba da žive. Naša cela ideja je bila da se skupi grupa ljudi koja će pozvati druge ljude da se pridruže, i potpisivanjem proglasa i kasnije izlaskom na birališta, da bismo prosto ispunili svoju osnovnu građansku dužnost i pravo, a to je da glasamo i da damo svoje mišljenje o tome da li je ovo dobar način na koji se Srbija vodi, da li je naš život dobar ili je neophodno da se nešto učini, da Srbija prosto krene na bolji način.
Da li ovim vlastima svejedno odgovara da što manje ljudi izađe na izbore jer će njihovi glasači izaći svakako i jesu li onda ustvari oni koji ljude pozivaju na izbore neprijatelji vlasti?
Pa ja mislim da bi svakoj vlasti, koja želi da zaista pošteno prebroji volju ljudi i omogući elementarno demokratsko pravo da se glasa, bilo u interesu da se što više ljudi pojavi. To je osnovna demokratska tekovina da što više ljudi glasa i da što više ljudi sama vlast pozove na izbore. Međutim, iz razloga koje ste rekli to izgleda nije slučaj jer se inače ne bi na ovaj način obrušili na potpisnike proglasa. Ne bi predsednica Vlade prozivala potpisnike proglasa zbog toga što oni pozivaju ljude na izbore. Pa to je njen posao! Ona treba kao predsednica Vlade da pozove ljude na izbore i da slobodno iskažu svoju volju. Međutim, vlasti to očigledno ne odgovara. To je još jedna od stvari koja je potpuno apsurdna i protiv kojih se mi borimo i sada dižemo glas. Dajte omogućite fer normalne uslove, demokratske uslove, dajte da što više ljudi izađe i iskoristi svoje demokratsko pravo da glasa.
Šta bi moglo da utiče na ishod izbora? Situacija na Kosovu, ti protesti ili nešto treće?
Sve zajedno, ali masovni izlazak bi mogao da presudi i promeša karte. Tačnije, treba da se desi da se armija onih koji ostaju kod kuće, među njima veliki broj mladih, probudi i izađe na birališta. U tom pravcu, iako ne učestvuju kroz izborne liste, ugledni javni radnici profesori, glumci, reditelji, su pokrenuli tzv. ProGlas.
Organizuju tribine razgovaraju sa građanima, govore im da se oslobode straha i apatije, ukazuju im na probleme, anomalije u društvu i pozivaju da se izađe na izbore. Tekst proglasa do sad je potpisalo preko sto dvadeset hiljada ljudi. Inicijativa ProGlas je prepoznata kao opasnost za vladajuću opciju što se jasno vidi i u medijima bliskim režimu posebno u tablodima, koji navodnim aferama i blaćenjem pokušavaju da uruše kredibilitet pokretača ProGlasa, među kojima su glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, nekadašnji predsednik SANU Vladimir Kostić, bivša rektorka univerziteta Ivanka Popović, novinarka Biljana Stepanović. Bez obzira na napade, tribine inicijatora proglasa su u svim gradovima gde su dobili dozvolu za traženi prostor, jer su kao u Kragujevcu odbijeni, veoma posećene. Tako je u Novom Sadu napolju instaliran ekran, jer sala ne može da primi sve zainteresovane.
