Jer imam jaku motivaciju: hoću normalno da živim u sred Kelna grada, zainatila sam se pa to je! Što bi moja prijateljica Amra, koja je profesor engleskog jezika, rekla: „Lako je naučiti bilo koji jezik ukoliko imate odgovarajuću motivaciju i želju da naučite taj jezik.“
Moje učenje nemačkog jezika je počelo jako nespretno. Prva naučena fraza je bila “Ich habe einen Knall” i to naravno pogrešno naučena: jer sam dugo vremena uporno govorila: “Ich habe ein Knall”.
Mužme je dugo ubeđivao da to znači “ja sam lepa” medjutim shvatila sam značenje te fraze kada sam je izgovorila pred njegovim zabezeknutim roditeljima. „Ja sam blesava, udarena“ značila bi ova fraza, a i jeste tako, čim sam na ovaj način htela da saznam da li me muž vara (pupupu, dalekobilo!), tj. namerno uči pogrešno. Sada, kada imamo dete, ne može da me prevari, jer dete mora da uči pravilno, pa se onda i ja šlepam uz dete.
I kad god čujem našeg sina kako govori univerzalnim bebećim jezikom, mislim: blago njemu, on je beba u Nemačkoj, i odmah će naučiti jezik. Eto još jedne dobre motivacije da i ja što bolje naučim nemački: njegovi domaći zadaci u školi. Pa zar ne bi bila sramota da ne umem svom detetu da pokazem domaći?
Pošto u gradu iz kojeg dolazim, Novom Pazaru, nema kurseva za učenje nemačkog, morala sam se sama snalaziti, kroz razne priručnike i kompjuterske programe, i tu nije bilo zabušavanja. Morala sam da položim ispit iz jezika na Goethe Institutu u Beogradu da bih dobila boravišnu i radnu dozvolu. Ispit je bio iznenadjujuće opušten, najpre čitanje i razumevanje, a potom konverzacija. Ona je presudna za prelaznu ocenu a ja sam je blago rečeno “razbila”, tj. bila sam najbolja!
Isti sistem ispita je bio i u Nemačkoj, s tim sto sam bila jedini kandidat pa je ispit trajao mnogo duže. Moram da naglasim je profesorka odnosno službenica u kelnskoj opštini gde sam polagala ispit, bila vrlo korektna u toku pismenog dela, što mi je mnogo pomoglo. Tako sam se lepo ispričala sa njom na usmenom delu, da sam na kraju poželela da je pozovem na kafu i nastavim ispit. Na kraju mi je poželela puno sreće u Nemačkoj, a mužu je rekla da mu žena odlično govori nemački. Samo što joj nisam pala u sestrinski zagrljaj jer me je pohvalila pred mužem. Kao i sve žene moga kraja volimo da nas hvale pred muževima, pa to ti je!
Tek, evo me u Nemačkoj. I idem dalje sa integracijom, jer sada me čekaju ispiti iz realnog života. Čik da vidim kako ću njih da položim!