I, po mojim iskustvima, drugačije je kada se u Novom Pazaru da oduška sreći a drugačije u Nemačkoj. Počev od vrste muzike koja se tom prilikom sluša, preko organizacije gostiju, pa, bogami, i do potezanja oružja u nekim prilikama.
Moja komšinica Edina se uskoro udaje, i kad sam je pitala sam koju će muziku imati na svadbi, rekla mi je da će imati najpre zabavnu a potom narodnu, jer veselje nije veselje bez narodne muzike. Hm. Kako god.
Muzika na slavljima u Nemačkoj na kojima sam prisustvovala je obično klupska ili jazz muzika i to uglavnom uživo.
A ako nije uživo onda je obavezno angažovan DJ - čovek koji je zadužen za muziku i lepo raspoloženje gostiju, čovek koji će da goste „podigne na noge“. U Novom Pazaru se na slavljima obično svira narodna muzika, ne retko i turbo-folk, a vrlo retko neka „strana“ muzika.
Doduše, bila sam na nekoliko žurki u Nemačkoj na kojima su domaćini puštali muziku i te su žurke bile čista katastrofa. Po nekoliko gostiju bi igralo, ne više od troje, a ostali su, eventualno, pomerali kažiprste za stolom, odnosno, igrali su takozvani „brisači“ ples, jer pokreti kažiprsta neodoljivo podsećaju na brisače na šoferšajbni automobila. Što se u Srbiji može desiti jedino ako se nema dovoljno mesta na podijumu, i tu žurkama u Srbiji skidam kapu!
Gosti na slavljima u Nemačkoj, koja uključuju jelo za stolom, su, po mojim iskustvima, obično „promešani“ i postoji čitava filozofija kako spojiti goste na slavlju da bi se ljudi međusobno upoznali i stvorili interesantna poznanstva.
Tom prilikom se gleda na profesiju gostiju, na njihovu starosnu dob, afinitete, hobije, itd. Dok se u Novom Pazaru gosti raspoređuju prema tome sa koje „strane“ dolaze, odnosno ko ih poziva. Tako da, ako se desi da su pozvani na svadbu ili proslavu povodom useljenja u novu kuću ili završenog fakulteta nekog člana porodice, onda gosti sede po „pripadnosti porodici“ – odnosno, ako ih poziva žena, ona će sesti onde gde sede njeni gosti, a ako ih poziva muškarac, on će sesti gde sede njegovi gosti. Jednostavno, ali ne i nužno dosadno.
Veoma važan dogadjaj u Novom Pazaru je rodjenje deteta, i tom prilikom se pravi kompletno veselje sa muzikom uživo, plesom i jelom, ali - samo za žene. Naravno, tada sevaju pogledi i „skeniraju“ se zvanice od glave do pete, šta je koja obukla, kako se koja ponaša, itd...
Pucnjava prilikom slavlja? Možda petarde - reći ćete. Pa da, ima takve pucnjave i u Novom Pazaru i u Kelnu. S tom razlikom što su petarde, i ostala pirotehnička pomagala, u Novom Pazaru aktuelna mesec dana pre i posle Novogodišnje noći. A u Nemačkoj je zakonom regulisano da se pirotehnika u prodaji može naći samo par dana pred Novu godinu, nikako pre toga i nikako kasnije.
Ipak, još jedna pucnjava u kontekstu slavlja ovde mora biti pomenuta. Nagadjate? Ne. Da vam pomognem: svadba, lokalni i nacionalni izbori, Bajram, Božić... Da, da, ima situacija kada se puca zbog pobede omiljenog kandidata na lokalnim izborima, što može biti opasno po prolaznike na ulici. Zato ljudi obično odu bezbedno na glasanje ali posle proglašenja pobednika na izborima, ne izlaze iz kuće. Bilo je slučajeva da se pucalo i za Bajram i za Božić, medjutim ta je praksa skoro pa nestala u poslednje vreme. Shvatio narod da verski praznici propagiraju ljubav, toleranciju i mir, a ne strah od izlaska na ulicu. Nije redak slučaj da se prikom preuzimanja mlade iz roditeljske kuće puca iz pištolja, da se „objavi“ da mlada više nije kod „baba i majke“ kako kažu u Novom Pazaru. Kada sam se ja udavala, nisu pucali - da ne prestrave zeta Nemca, koji bi možda pobegao glavom bez obzira posle pucnjave, pa im je bilo sigurnije da me udaju.