Donald Trump carinama protiv ostatka svijeta. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 08.04.2025. 25:20 Min.. Verfügbar bis 08.04.2026. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Donald Trump carinama protiv ostatka svijeta
Stand: 08.04.2025, 18:59 Uhr
Nenad Kreizer, Filip Slavković, Boris Rabrenović
Donald Trump je ostvario svoje prijetnje i uveo drastične carine na proizvode iz cijelog svijeta. Mnogi se sada pribojavaju propasti globalnog ekonomskog poretka, opće recesije i gubitka teško stečenog blagostanja. Carine bi posebno mogle pogoditi izvozne sile poput Njemačke. Nenad Kreizer razgovara s analitičarem iz DGAP-a Filipom Medunićem i reporterom Filipom Slavkovićem o tome kako bi Trumpove carine mogle utjecati na svakodnevicu u Njemačkoj i Europi.
Tko god ovih dana upali televizor, zaviri na društvene medije ili otvori novine, jedna teme prevladava udarnim naslovima: Trumpove carine. Ovisno o tome gdje čitate vijesti o ovoj temi, izvještavanje ide od poruge američkom predsjedniku recimo zbog činjenice da je carine uveo i jednom otoku, autonomnom području na kojem žive isključivo pingvini, pa do širenja horor scenarija koji govore o propasti svjetskog ekonomskog poretka koji više-manje postoji od završetka Drugog svjetskog rata i koji je, kako je rekao njemački kancelar Olaf Scholz, posvuda u svijetu donio blagostanje.
No rasprava o Trumpovim carinama je za običnog konzumenta vijesti poprilično nepregledna. Mnogo toga se tu baca u isti koš: krah na burzama dionica, poskupljenje živežnih namirnica i recesija u Europskoj uniji. Ovo posljednje se posebice spominje u kontekstu Njemačke kao nacije čije je gospodarstvo posebice ovisno o izvozu. No koliko će tzv. obični potrošač to osjetiti kada dođe na blagajnu samopoluživanja? Neki proizvodi poput recimo maslaca od kikirikija ili soka od naranče, koji se direktno uvoze iz SAD-a će vjerojatno značajno poskupjeti. Isto tako i američki whiskey i motocikli marke Harley Davidson.
No koje bi se još promjene mogle osjetiti u svakodnevici? i znači li ovaj potez Bijele kuće zaista kraj globalnog ekonomskog poretka kakvog znamo posljednjih osamdesetak godina?
S kolegom i reporterom Filipom Slavkovićem, razgovaram o tome kakve je to zapravo carine i namete uveo američki predsjednik i koje protumjere je najavio ostatak svijeta.
Filipe, u kojoj smo trenutno fazi uvođenja američkih carina?
Sutra na snagu stupa većina novih carina koje su dekretom prošle sedmice uvele SAD prema praktično celom svetu, osim prema dvama svojim kopnenim susedima – Kanadi i Meksiku – i četvorma državama sa kojima je, zbog ekonomskih i finansijskih sankcija, američkim firmama svaka razmena roba i usluga praktično zabranjena: Rusiji, Belorusiji, Severnoj Koreji i Kubi.
Za sve ostale zemlje od sutra dakle važe nove carine od kojih neke idu i do 50 odsto?
Prve povišene carine zapravo su bile uvedene upravo Kanadi i Meksiku još pre mesec dana ali su skoro odmah gotovo potpuno i stavljene van snage u okviru pregovora koji Amerikanci od tada vode sa Kanađanima i Meksikancima. Onda su pre tri dana na snagu stupile prve od novih carina koje je američki predsednik, Donald Tramp, obznanio pre nedelju dana. To su bile opšte carine od deset procenata koje su u suštini zamenile dosadašnjih najčešće samo dva i po odsto carine koje je Amerika naplaćivala na većinu uvezenih roba i usluga. A sutra na snagu stupa veliki paket carina koje se razlikuju od zemlje do zemlje, pa za neke iznose samo 10 a za neke 50 procenata. Za proizvode iz EU, pa time i iz Nemačke, ove dodatne carine na uvoz u SAD iznosiće 20 odsto.
Ali i tu ima razlika odnosno uglavnom dodatnih carina a ređe carinskih popusta.
Kod onih prvih carina od deset procenata na svu robu i usluge, koje važe od 5. aprila, postoje izuzeci: to su npr. medikamenti ali i poluprovodnici ili drvo, koje se smatra strateškom sirovinom. Već od 3. aprila, međutim, važe posebne tzv. kaznene carine od 25 odsto na uvoz automobila u Ameriku, i to nezavisno od toga u kom delu sveta su vozila proizvedena. Od 3. maja bi iste carine trebalo da važe i za rezervne odnosno pojedinačne delove automobila dok se carine od 25 odsto uvode i na sav uvezeni čelik i aluminijum. Olakšavajuća okolnost, ako se o takvoj može govoriti, jeste što se na robu koja se već globi ovim visokim kaznenim carinama ne dodaju nove carine.
Carine nisu ništa novo a nisu čak ni ništa neuobičajeno već su stari i oprobani mehanizam kojim vlade štite domaća tržišta dok istovremeno pokušavaju da svoju privredu učine konkurentnijom.
Ovo čak nisu ni prve carine koje uvodi Donald Tramp. On je već podizao carine tokom svog prvog mandata, od 2017. do 2020. godine, a neke od njegovih mera zadržala je i sledeća, tj. sada već prethodna, administracija Džozefa Bajdena. I carine koje sada uvodi Tramp je dugo najavljivao a sad ih je evo i sproveo i to onako kako većinu svojih reformi sprovodi od kako je sredinom januara stupio na dužnost: dekretima. Za proglašavanje novih carina protiv, praktično, čitavog sveta, Bela kuća je smislila i ime za 2. april, kada su mere objavljene, nazvavši to Danom oslobođenja.
Taj Liberation day je kao prvu posledicu imao prilično velike potrese na berzama širom sveta.
U prvim reakcijama na set novih carina, trgovci akcijama na berzama od Njujorka do Tokija su počeli da prodaju deonice u kompanijama za koje su smatrali da će biti posebno pogođene tim merama a to je, po tržišnom principu prevelike ponude a premale potražnje, dovelo do pada vrednosti akcija i to posebno u Evropskoj uniji. U Nemačkoj je, u Frankfurtu, juče ujutru, posle pauze tokom vikenda, berza zabeležila pad od deset procenata, što se poslednji put desilo pre pet godina u vreme pandemije, ali se do kraja dana tržište akcija već bilo oporavilo pa je ukupan pad bio manji od pet odsto da bi jutros onaj tzv. indeks vodeći deonica DAX nastavio da raste. Već ranije su naime bile stigle vesti da se japanska berza oporavila dok američka berza na kraju dana nije ni imala velike gubitke. Naravno, svaki pad označava negativan razvoj događaja ali nije ni izdaleka došlo do tzv. Crnog Ponedeljka kakvim su nas tokom vikenda plašili neki ekonomisti.
Ipak, globalna ekonomska pravila su uzdrmana i čini se da je čitav svet u napetom iščekivanju.
U Sjedinjenim Američkim Državama se pre svega, verovatno s pravom, očekuje da će mnogi proizvodi i usluge poskupeti ili pojedinačno možda postati sasvim nedostupni. Računica je tu jasna: ako se roba uvozi pa vlasti na uvezenu robu odrežu carine, onda ta roba za potrošače postaje skuplja i to najmanje za visinu carina a možda i više, jer na cenu pojedinih proizvoda utiče više faktora od prostog poskupljenja uvozne linije. U SAD, to takođe treba imati u vidu, paralelno sa uvođenjem carina traje i široka akcija proterivanja tzv. ilegalnih imigranata što će kao posledicu verovatno imati makar poskupljenje onih usluga koje su godinama nudili upravo ti nelegalni doseljenici a za koje će sada poslodavci morati skuplje da plate domaću radnu snagu.
Trenutak je da se zapitamo utječu li mere koje je Trump uveo zaista na svakodnevicu svih nas ili samo onih koji se bave burzovnim mešetarenjem? Odgovor na to pitanje pokušali smo pronaći i kroz razgovor s ekonomskim analitičarem iz Berlina Filipom Medunićem, stručnjakom za globalnu ekonomiju iz Njemačkog društva za vanjsku politiku (DGAP).
Gospodine Meduniću, ovih dana ne možemo izbjeći temu carina koje je uveo Donald Trump na proizvode iz cijelog svijeta. Radi li se, po vašem mišljenju, o jednoj od onih rasprava na visokoj razini koje se ne dotiču takozvanog malog čovjeka ili je situacija ipak takva da ćemo to svi mi osjetiti na vlastitoj koži?
Ne, to je sigurno jedna situacija koje ćemo mi svi osjetiti. Ako pogledamo Europska unija, na primjer, ekonomska šteta tijekom Trumpovog mandata bi mogla biti do 750 milijardi eura. I to je velika šteta. 20% ukupne vanjske potražnje EU-a ide u Ameriku. Amerika je za nas najveće izvozno tržište i analisti smatraju da, ako se carine ne smanje, to bi lako moglo ukloniti rast od pola posto u sljedećih nekoliko kvartala.
Kad ja kao laik čujem pola posto, pa to nije baš mnogo... Što to konkretno znači? Hoće li se to odraziti i na plaće i na cijenu u trgovinama?
To će se najprije za Europljane odraziti na cijelu ekonomiju. Porast ekonomije bi se smanjio i to znači da je problem i ako bi se došlo do inflacije u Europskoj uniji i u Americi jednostavno neće više rasti ni plaće, niti će se više razvijati gospodarstvo toliko brzo kako se prije razvijalo. Malo je slično kao što je bilo ispod kovida, kad je to bilo još puno strašnije, ali kad se istodobno otvorilo tržište na cijelom svijetu. Problem je da je Amerika za nas toliko veliko tržište da su neke industrije pod jakim utjecajem tih mjera trenutačno.
Amerika će ipak najpre morati uopšte da obezbedi dovoljno ljudi i robe za sve proizvode i poslove za koje se do sada oslanjala na jeftin uvoz a mnogi ekonomisti kažu da to uopšte nije moguće…
Tu upravo i leži suština kritike ili podrške svim ovim merama koje sprovodi Donald Tramp a koje utiču ne samo na Sjedinjene Države nego i na Evropu i čitav svet. Debate, pogotovu ovde na tzv. Zapadu, naime, čini se više ideološkom nego zasnovanom na činjenicama. Sve što znamo o carinama pokazuje da su one, dugoročno gledano, išle u korist državama koje su ih uvodile osim u situacijama kada su dovodile do spoljnopolitičkih ili čak vojnih intervencija drugih država ili saveza protiv te zemlje koja je carine uvodila. SAD su daleko najnadmoćnija sila na planeti pa se može očekivati da mogu da izdrže pritiske spolja odnosno da će pre one naterati druge zemlje na ustupke. Cilj carina je da, kako kratkoročni efekat, uveća državne prihode. To je Americi važno jer ima ogroman dug odnosno već decenijama, što bi se reklo prostim rečnikom, troši više nego što ubira prihoda pa živi na kredit. Dugoročno, i to je već onaj ideološki ili nacionalni projekat, carine treba da, pošto su jeftin uvoz učinile nemogućim, učine privlačnijim razvoj privrednih kapaciteta u samoj državi. To se ovde uklapa u tzv. republikanski program „Amerika na prvom mestu“. Ono što do kraja nije rečeno bilo bi, najpre, da uopšte nije garantovano da će sva roba koja je zbog carina postala skuplja u buduće biti proizvođena u Americi, da bi bila jeftinija; i, ne manje važno, to što će npr. industrija možda vratiti svoje pogone u SAD ne mora baš da znači da će prosečni Amerikanci onda živeti bolje, što je očekivanje onih koji su glasali za Donalda Trampa, već samo da će američka srednja i niža klasa imati ona radna mesta koja se sad u fabrikama i farmama u Aziji, recimo – ti će se radnici u SAD možda bolje plaćati ali će im ti poslovi biti isto tako teški.
Upravo kad je reč o industriji, Evropska unija je već juče službeno učinila prve korake u pokušaju da pregovara sa Vašingtonom ali je američka administracija odbila predloge Evropske komisije.
Predsednica EK, Ursula fon der Lajen, predložila je da EU i SAD u međusobnoj trgovini ukinu sve carine na industrijske proizvode. To je, kako je rekla Fon der Lajen, zapravo najavljeno kao opcija američkom predsedniku Trampu još pre nego što je prošle sedmice obznanio ove nove carine koje treba da stupe na snagu stura. Osim toga je, kako je rečeno u Komisiji, više puta predlagano ukidanje svih međusobnih carina na automobile ali, kako tvrdi EU, nije bilo adekvatnog odgovora iz SAD. Sinoć je Donald Tramp i sam odbacio evropski predlog o ukidanju carina na industrijske proizvode ocenivši da on nije dovoljan. Ursula fon der Lajen je pak kazala da EU može da reaguje i dodatnim odnosno recipročnim carinama na američke carine. Pri tom sam Tramp svoje nove carine naziva recipročnim jer tvrdi da većina zemalja globi američke proizvode mnogo više no što Amerikanci carine robu iz drugih zemalja te da se ovim merama samo uspostavlja ravnoteža. SAD, međutim, u svojoj računici ne prave razliku između zvaničnih carina i drugih mera kojima države, ili zajednice kakva je Evropska unija, ograničavaju uvoz ne bi li podstakli svoju privredu. U računici koju je još sredinom februara objavila Evropska komisija priznaje se, recimo, da EU ima veliki trgovinski suficiti u odnosu na SAD odnosno da se godišnje iz Evrope u Ameriku izvozi robe vredne skoro 160 milijardi evra više nego što se uvozi; ali i da taj disbalans pada na nepunih 50 milijardi evra ako se u trgovinsku razmenu uračunaju i usluge, kod kojih su Evropljani u deficitu.
Kada se govori o svemu ovome, od kako su nove carine obznanjene, sve češće se koristi i fraza „trgovinski rat“, pogotovu u odnosima SAD prema Kini, čiju robu će cariniti sa više od 50 odsto.
Evropska unija, koja je i sama ranije uvela dodatne carine na uspešne kineske prozvode poput električnih automobila, izgleda ne želi da zaista uđe u nekakav trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama. Od juče se praktično neprestano održavaju konsultacije među vodećim političarima i državnicima odnosno sa evropskim rukovodiocima kako bi se formulisao pravi odgovor ili našla formula za pravu ponudu sa kojima bi se išlo u pregovore s američkom administracijom. S jedne strane se održavaju sastanci ministara ekonomije članica EU sa nadležnim zvaničnicima u EK. S druge strane, recimo u Nemačkoj, traju konsultacije odlazeće vlade kancelara Olafa Šolca, koja je u tehničkom mandatu, sa mandatarom za sastav buduće vlade, Fridrihom Mercom, i njegovim timom. Američke carine postale su jedna od ključnih tema i u pregovorima CDU-a i CSU-a sa SPD-om o novoj koaliciji dok su Zeleni, deo odlazeće vlade, tražili vanrednu sednicu Bundestaga o reakciji na dekrete Donalda Trampa. Berlin je u prvim reakcijama pozvao Evropsku uniju da ne uvodi uzvratne kaznene mere Americi već da krene u pregovore. Ministarstvo finansija u Berlinu je prenelo prve proračune ekonomskog instituta ifo da će, ako uvedene mere ostanu na snazi, upravo nemačka privreda, koja je orijentisana na izvoz, biti teško pogođena carinama jer će izvoz u SAD opasti za oko 15 procenata. Već ranije su ekonomisti u Nemačkoj upozorili da to sve vodi privredu zemlje u novu recesiju odnosno pad ukupnih ekonomskih aktivnosti u ovoj godini.
Filipe hvala ti na aktualnom pregledu informacija.
Hoće li Trumpove carine zaista do temelja promijeniti desetljećima pomno građeni trgovinski globalni sustav koji je, uz sve kritike, ipak većini zemalja koje su u taj sustav uključene, donio porast blagostanja? Ili se radi o prolaznom hiru na početku drugog mandata američkog predsjednika?
Odgovor na ovo pitanje trenutno sa sigurnošću nitko ne može dati. Dobar razlog za to leži i u činjenici da nitko nije siguran neće li Bijela kuća već sutra okrenuti ploču i poništiti nametnute carine, kao što je to u dobroj mjeri već učinila tijekom prvog Trumpovog mandata?
