Kako zaštititi djecu od pornografije - Safer Internet Day 2024. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 06.02.2024. 29:48 Min.. Verfügbar bis 05.02.2025. COSMO. Von Maja Maric.
Kako zaštititi djecu od pornografije - Safer Internet Day 2024
Stand: 06.02.2024, 18:28 Uhr
Maja Marić, Filip Slavković, Boris Rabrenović, Nada Pester
Pristup pornografiji nikad nije bio lakši, odraslima, ali i djeci. Zato se ove godine Dan sigurnijeg interneta obilježava pod motom "Razgovarajmo o pornografiji". I to u svrhu bolje informiranosti, lakše zaštite djece i mladih od neželjenog sadržaja, ali i manipulacije i eksploatacije. Maja Marić i Filip Slavković znaju kako biti sigurniji na internetu. Katarina Jonev, stručnjakinja za online sigurnost, zna kako kontrolirati online sadržaj i kako ne ugroziti sigurnost vlastite djece.
Dan sigurnijeg interneta, ili Dan za veću sigurnost na internetu, implementiran je 1999. od strane Europske komisije, a cilj ovog dana je stvaranje dugoročne svijesti i medijskog opismenjavanja učitelja, roditelja i djece o opasnostima na internetu, kao i ponuditi telefonsko savjetovalište o problemima na internetu za djecu i mlade. A medijsko opismenjavanje je neophodno.
Financijske prevare, krađe identiteta, fake news, online mobing, deepfake i darkweb - sve je to sastavni dio života na internetu. A jedini način kako se boriti protiv negativnih aspekata online života je da ga zapravo dobro poznajemo i da znamo, u svakom trenutku, što nas sve tu može dočekati i na što trebamo obratiti pozornost.
Pornografija je jedan od problema s kojim se susreću svi korisnici interneta. Dovoljno je samo nekoliko klikova na pametnom telefonu i otvara se porno svemir, ne samo za odrasle, već i za djecu i mlade. Bilo dobrovoljno tijekom radoznalog surfanja pornografskim web stranicama ili nenamjerno slanjem u razrednim chatovima ili na društvenim mrežama: mladi dolaze u kontakt sa problematičnim sadržejem puno prije nego su to spremni čuti njihovi roditelji.
A pornografski sadržaj sa sobom povlači i problematične uzorke ponašanja, eksploataciju djece i odraslih, kao i stvaranje sadržaja koji ima moć uništiti živote. A internet ne zaboravlja. Nikada.
Dan bezbednijeg interneta je i prilika da se iznesu neki novi podaci ali i pre svega da javne i državne institucije upozore građane da se na svetskoj kompjuterskoj mreži obazrivo ophode prema ličnim i poslovnim informacijama no ponajviše prema deci i mladima. Naš kolega Filip Slavković je čitao sva ta razna uputstva i praktične savete.
Filipe, imaš li jednu sažetu poruku?
Imam, Majo, da kad god smo onlajn, mi i naša deca, treba da budemo mudri, budni i pažljivi.
To je sigurno lako reći ali jesi li ti zaista u svakom trenutku pažljiv kad, recimo, s pametnim telefonom u ruci sediš na sofi i neobavezno gledaš videa na nekoj od mobilnih aplikacija?
Mislim da i moje iskustvo i pouka iz globalne prakse jesu da se zapravo uvek treba prilagoditi situaciji tj. reagovati u aktuelnom kontekstu ali da moramo imati dovoljno znanja i alatki da reagujemo pravilno. Šta to konkretno za mene znači? Ukoliko dobijem poruku preko Vajbera, kao aplikacije koja se na Balkanu često koristi za komunikaciju, od prijatelja iz Srbije, u kojoj mi on šalje link kojim otvaram neki video na drugoj aplikaciji, recimo TikToku, onda je prva stvar da to stavim u kontekst. Ukoliko mi taj prijatelj inače nikad ne šalje smešna videa, pre nego što kliknem na link poslaću mu poruku da ga pitam šta mi je poslao. Ako mi se odgovor čini sumnjivim, ako jednostavno ne zvuči kao moj prijatelj, pokušaću da ga pozovem ili mu pišem preko neke druge aplikacije, recimo Fejsbukovog Mesindžera, da proverim je li mi on zaista nešto slao. Moguće je da su zlonamerni ljudi preuzeli kontrolu nad njegovim Viberom i da sad preko poruka pokušavaju da preuzmu kontrole i nad telefonima njegovih prijatelja. Ali moguće je i da je video zaista poslao moj drugar i onda ću kliknuti. E sad ako znam da je drug šaljivčina, i da može da pošalje i neki bezobrazan video, vodiću računa da poruku ne otvorim ukoliko pored mene sedi moje dete. Za situacije kada nisam ništa posumnjao a ipak je preko drugara stigao link koji ne vodi ni na kakav smešni video nego zakamuflirano zapravo na neki veb-sajt na kojem vrebaju štetni kompjuterski programi, tzv. virusi, treba da imam instalirane zaštitne softvere, i na računaru i na smartfonu, koji će sprečiti da se ti virusi zaista aktiviraju.
Znači, ukratko: pamet u glavu a anti-virusne programe na leptopove, tablete i mobitele?
Ukratko, da. Naravno, tu sad imam mnogo detalja. Osnovno je, zaista, da na svim privatnim a pogotovu poslovnim računarima i smartfonima imamo programe za zaštitu od kompjuterskih virusa i da se ti programi redovno aktualizuju. Oni ne mogu da nas štite baš od svega ali mogu od najvećeg broja tih štetnih sofvtera, dakle virusa, koje možemo slučajno ili greškom da pokupimo odnosno instaliramo.
Ti različiti štetni softveri uglavnom imaju engleske nazive: malware, spyware, ransomware. Koriste se, što se i naslućuje iz prevoda naziva sa engleskog, da se nanese šteta onome na čijem su uređaju instalirani, uglavnom da bi se došlo do ličnih ili bankovnih podataka te osobe ili čitavog preduzeća, ali nekad i da bi se preuzela kontrola nad sami uređajem. Zlonamerne kompjuterske stručnjake koji programiraju i koriste takve viruse zovemo hakerima.
- MALWARE: Ako hakeri žele malverom da preuzmu konotrolu nad mojim PC-om, oni najčešće onda žele da iskoriste moj, i verovatno stotine ili hiljade drugih računara, za ciljane masovne napade na neke veće kompjuterske sisteme, recimo neke kompanije ili institucije.
- SPYWARE: Spajveri, koji su još poznati i kao kompjuterski „trojanci“, imaju za cilj špijuniranje, dakle prikupljanje što više podataka o nama ili našim firmama za nekakve druge ilegalne akcije, recimo da bi se potom pobrao novac sa bankovnih računa.
- RANSOMWARE: Rensomver su štetni programi koji direktno preuzimaju kontrolu nad uređajima tako da ostajemo i bez biznis-komunikacije i bez porodičnih fotografija pa nas hakeri onda ucenjuju da im platimo da nam vrate kontrolu.
Katarina Jonev je pravnica koja se od 2015. godine aktivno bavi politikama cyber sigurnosti. Autor je knjige "Bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama – vodič za roditelje" i e-booka "Uticaj mobilnih telefona na razvoj dece". Zbog svega toga danas je naša sugovornica.
- Mi se danas suočavamo sa tim da djeca, kada im damo telefon u ruke, iako ne kontrolišemo sadržaj, jako često izlazi i iskače neprimereni sadržaj koji se odnosi pre svega na pornografiju. Ono što jeste strašno je što se to ne može više iskontrolirati. Ja ću vam dati jedan primer: recimo, Instagram postoji koliko, gotovo deset godina, najveći pornografski sajt na svetu Pornhub je imao svoju stranicu na Instagramu. I ne samo to, nego su imali i svoju verifikaciju. I godinama su se i roditelji i stručnjaci i pravnici, nema ko nije pričao da se to mora skinuti. I verujte mi, tek pre nekih otpilike 16-17 meseci je ta stranica koja je brojala na milione ljudi i bila je otvorena, znači svako je mogao da je pogleda, skinuta sa Instagrama.
Kakva se time poruka šalje - taj uticaj kada su deca izložena stvarima koje ne shvataju, a to su pre svega deca od recimo, 7 godina, pa čak i do 13-14. Nemaju razvijenu kritičku svest, a nažalost sa tolikom izloženošću takvim slikama i takvim klipovima i takvim idejama, oni zapravo misle da to tako treba. Oni su suočenu zapravo sa mržnjom prema ženama, da ženu treba nipodištavati na takav način da to treba da bude neki grub, agresivan čin, da neko treba da bude mačo muškarac i slično. I to je totalno pogrešna percepcija koja se servira deci. Ima jedna divna rečenica koju klinički psiholozi sve više ponavljaju roditeljima koji se dvoume da deci sa 6-7 godina daju da imaju samostalne telefone: "Ako ste spremni te se suočite sa tim da vaše dete od 6-7 godina gleda pornografiju na internetu, onda mu dajte telefon". Jer zaista je to toliko uzelo maha i seksualizacija dece, seksualizacija tinejdžerki i forsiranje tog alfa muškarca stava, sve je to zapravo otišlo u pogrešnom smeru. Da ne pričam i o novim tehnologijama, pre svega veštačke inteligencije koja je takođe zloupotrebljena u ružne svrhe i gde se gotovo 96% svih materijala napravljenih veštačkom inteligencijom i deep fake tehnologijama odnosi na pornografski sadržaj, tako da je dobro što je zapravo odlučeno da ovaj dan bude tema koja verovatno nije prijatna velikom broju roditelja. Ali nužno je pričati zaista, ne može internet baš u svemu da nam obrazuje djecu, pogotovo kad je reč o seksualnim odnosima i pornografiji.
Sad mi surfanje internetom deluje kao prolazak kroz opasne gradske četvrti neke od svetskih metropole pre 30-40 godina: iza svakog ugla vreba nova opasnost a mi ni ne znamo gde smo.
To je možda dobro poređenje pošto, zaista, ako u takvom kraju sami i ne živimo, pa ne znamo kako se ponašati, realno tamo nemamo šta da tražimo ili, ako moramo tuda, treba da budemo obazrivi, da ne idemo sami i da budemo spremni da pozovemo pomoć ako je hitno. Tako je i na internetu ili društvenim mrežama poput Fejsbuka i Instagrama: ni tamo, kao ni na pijaci u svom kraju recimo, ne kupujem „mačku u džaku“ odnosno ne verujem prvom prodavcu na kojeg naletim nego obiđem sve tezge, uporedim cene, pogledam da nije roba gnjila a vaga štelovana i sve tako. Na internetu se čuvam svega sumnjivog: svih ponuda da dobijem nešto besplatno, igara na sreću, nepoznatih linkova; ili na imejl prikačenih dokumenata, posebno u formatima PDF ili JPG ili ZIP ili EXE, a osobito ako dolaze sa nepoznatih adresa ili ako je pošiljalac poznat ali je tekst neobičan za tu osobu. Sve ovo pobrojano, naime, ima za cilj da nam se ili instalira neki od onih virusa ili da nas uvuče u komunikaciju koja će se završiti onim što zovemo „phishing“ odnosno dobijanje na prevaru naših podataka: lozinki za logovanje u mejl-sisteme ili za onlajn-banking, možda čak adresa ili brojeva telefona – a to opet s ciljem da nam prevaranti ukradu identitet i na nekom drugom mestu izvuku korist, a na naše ime.
Ako se nešto od svega pobrojanog desi, uprkos obazrivosti i antivirusnim softverima, šta činiti?
Kao što smo prethodno istakli: pozvati pomoć i to hitno. To znači da treba slučaj prijaviti policiji u kojoj postoje posebna odeljenja za borbu protiv kompjuterskog kriminala, da treba obavestiti odseke za kompjutersku zaštitu u svojoj radnoj organizaciji te da treba javiti svima s kojima komuniciramo preko „zaraženih“ uređaja i aplikacija da se paze i da „nas blokiraju“.
Ovaj Safer Internet Day je zvanično posebno posvećen zaštiti maloletnih od pornografije.
Deca i mladi su na internetu izloženi svim rizicima kojima su izloženi i odrasli ali nemaju istu moć rasuđivanja niti isto znanje i iskustvo kao punoletni. To znači da roditelji treba da nadziru kako se njihovo dete kreće po društvenim mrežama. Pored ostalog i da ne bi, recimo, nekim prevarantima dalo podatke roditeljske kreditne kartice ili da ne bi počelo da prati propagandu nekakvih nacionalističkih ili religioznih ekstremista. Praktično od kako internet postoji, a posebno sada s usponom veštačke inteligencije koja može da kreira lažne fotografije i videa is., veliki izazov za decu i mlade predstavlja pornografija. Danas objavljeno istraživanje agencije Forsa pokazuje da više od polovine maloletnih dolazi u dodir s pornografijom, barem prema onome što kažu njihovi roditelji jer deca i mladi nisu direktno pitani. U proseku se u kontakt sa pornografskim sadržajima dolazi sa nešto više od 12 godina, proizilazi iz te studije, i to najčešće neželjeno, ili slučajnim pregledima sadržaja na internetu ili zato što je neko iz škole preko nekog četa, recimo WhatsApp-a, poslao nekakav porno-video. Anketa je pokazala da dečaci češće dolaze u dodir s pornografijom a da će devojčice pre o tome razgovarati s roditeljima.
Problem s pornografijom je što ona deci i mladima daje iskrivljenu sliku o seksualnosti i često u mladom dobu može negativno da utiče i na psihu. Ima li kakvih preporuka s tim u vezi?
Policajac u osnovnoj školi razgovara sa učenicima o sigurnosti na internetu
Primereni odgoj je osnovna preporuka. Dakle, ukazuje se da sa decom o seksualnosti treba razgovarati a pogotovu da sa njima treba govoriti o pornografiji ukoliko pretpostavljamo da s njom mogu da dođu u dodir. Treba koristiti i onlajn-alatke koje nam stoje na raspolaganju da bi deci i mladima ograničili pristup neželjenim sadržajima na internetu. Za to postoje razni tzv. filteri koje roditelji mogu da aktiviraju kada deci daju na raspolaganje tablete ili mobitele. Ili se, pak, maloletne osobe registruju preko posebnih profila tako da npr. na svom telefonu ne mogu ni da instaliraju aplikacije poput TikToka ili Instagrama. Ili se, prilikom instalacije društvenih mreža odnosno aplikacija za komunikacije, kakva je WhatsApp, kontrola daje porodičnom profilu koji roditelji u svakom trenutku mogu da nadgledaju itd. Opcija ima mnogo ali ima i mnogo načina kojima maloletnici mogu da izbegnu kontrole i zabrane odnosno onih kojima razni mešetari mogu da pristupe maloletnicama, Snapchet, Telegram ili i BeReal i slično.
Dakle i tu se stvar svodi na obavezu roditelja da o svemu sa svojom decom razgovaraju.
Ali sve više se o tome razgovara i u školama u Nemačkoj, u naporu da se stvori poverenje i među vršnjacima i između učenika i nastavnika da bi se reagovalo ako npr. dođe do širenja porno-snimaka školskih drugarica i drugova, što deca i mladi opisuju kao vrlo traumatično iskustvo. I pojmovi kakvi su sajberbuling (Cyberbulling) ili mobing odnosno digitalno nasilje takođe su ušli u opis tema sa kojima se škola suočava kako bi se sprečili takvi slučajevi izrugivanja ili klevetanja na društvenim mrežama. A jedan noviji pojam iz engleskog je sajbergruming (Cybergrooming), što praktično označava pedofiliju na socijalnim medijima skrivenu iz lažnih profila vršnjaka.
A kao što učimo kako se ponašati da bismo bili sigurniji na ulici, u nepoznatom gradu pa čak i u vlastitoj kući, neophodno je naučiti kako se zaštititi na internetu. A možda je prvi korak traženje informacija - na internetu. U Njemačkoj online sigurnost koordinira EU inicijativa pod nazivom klicksafe. Na njihovoj stranici klicksafe.de možete pronaći sadržaj prilagođen mlađoj ili starijoj djeci, a možete ga čitati i na dva jezika - engleskom i njemačkom.
