Izglasano nepovjerenje - otvoren put ka novim izborima. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 17.12.2024. 27:27 Min.. Verfügbar bis 17.12.2025. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Izglasano nepovjerenje - otvoren put ka novim izborima
Stand: 17.12.2024, 18:16 Uhr
Nenad Kreizer, Filip Slavković, Boris Rabrenović
Njemačkom kancelaru Olafu Scholzu izglasano je nepovjerenje u Bundestagu. Time je otvoren put raspuštanju parlamenta i održavanju novih izbora krajem veljače/februara. Već sad je izvjesno da će ova kratka predizborna kampanja biti žestoka i u znaku pitanja gospodarskog oporavka i migracija. Nenad Kreizer razgovara s reporterom Filipom Slavkovićem i ekonomistom Damirom Novotnyjem o sljedećim koracima na putu prema izboru i o tome zašto je tzv. dužnička kočnica odigrala važnu ulogu u padu vlade.
Predizborna kampanja se zahuktala, što se moglo vidjeti i tijekom rasprave u Bundestagu koja je prethodila izglasavanju nepovjerenja kancelaru Olafu Scholzu. Žučna rasprava s kancelarom u punom elementu bila je puna osobnih napada i prebacivanja krivnje za situaciju u zemlji i raspad vlade.
Stranke su dan nakon rasprave u Bundestagu predstavile svoje više ili manje gotove predizborne programe. Iz njih je vidljivo da će se glavne teme kretati oko pitanja koja su protekle godine zaokupljale njemačke građane poput migracija i gospodarskog stanja u zemlji. Jedna od glavnih tema je naravno i odnos prema ratu u Ukrajini.
Od kolege Filipa Slavkovića saznajemo kako je protekao jučerašnji dan u Bundestagu te koji su sljedeći koraci prema prijevremenim izborima.
Filipe, nedelju dana pred Božić savezni kancelar je izgubio glasanje o poverenju u parlamentu ali nemačka vlada, ova manjinska, ostaje na funkciji dok se spremaju novi izbori.
Za sada, Nenade, sve ide po rasporedu oko kojeg su se po raspadu semafor-koalicije dogovorili lideri većine parlamentarnih stranaka. Pošto je Slobodna demokratska partija FDP izašla iz koalicije sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke i Savezom 90 Zeleni, preostali manjinski kabinet socijaldemokrata i zelenih usaglasio je sa konzervativnom opozicijom dalje korake ka održavanju prevremenih parlamentarnih izbora 23. februara 2025, što su podržali i doskora vladajući liberali.
A da bi vanredni izbori bili mogući, kancelar je poslanicima morao postaviti pitanje poverenja.
Nemački ustav i zakoni ne predviđaju mogućnost da parlament ili vlada sami sebe raspuste već procedura ka prevremenim izborima mora da vodi preko saveznog predsednika. Olaf Šolc je po zakonu Bundestagu 11. decembra podneo predlog da se izjasni o poverenju vladi a poslanici su mu juče popodne uskratili poverenje na sednici zakazanoj posebno za to glasanje. To je onda bio i zakonski osnov Šolcu da već predveče ode u kancelariju saveznog predsednika te Frank-Valteru Štajnmajeru preda zahtev za raspuštanje aktuelnog saziva parlamenta. Štajnmajer sada ima 20 dana na raspolaganju da raspusti ovaj i raspiše izbore za novi Bundestag. Od trenutka kada ih on raspiše, novi izbori moraju da se održe u roku od 60 dana tako da se, kad se imaju u vidu neradni dani Božića, očekuje da će predsednik parlament raspustiti 27.12. i raspisati izbore za 23.02.25.
Danas tokom čitavog dana Frank-Walter Steinmeier održava konsultacije sa parlamentarnim partijama u vezi sa daljim koracima ali aktuelna procedura je već dogovorena između stranaka.
Frank-Walter Steinmeier i Olaf Scholz
Da. Da sve teče prema dogovoru videlo se i tokom glasanja juče u Bundestagu gde je Olaf Scholz od ukupno 733 poslanika dobio poverenje njih samo 207 dok je protiv njega bilo 394 poslanika a 116 je bilo uzdržano. Za svog kancelara glasali su poslanici SPD-a, protiv su zdušno bili poslanici CDU-a i CSU-a kao i FDP-a ali i Levice i Saveza Sara Vagenkneht. Svi zeleni bili su uzdržani, samo je u redovima Alternative za Nemačku bilo razlika jer se AfD izjasnio protiv poverenja kancelaru ali su dvojica poslanika glasali za Olafa Šolca dok je jedan poslanik partije desnice bio uzdržan. Ta dvojica iz redova AfD-a koji su glasali za Šolca kasnije su obrazložili da potencijalnog budućeg kancelara Fridriha Merca smatraju još gorom opcijom.
AfD inače nije učestvovala u dogovorima oko termina prevremenih izbora već je nakon raspada semafor-koalicije početkom novembra tražila da se pitanje poverenja postavi odmah a vanredni izbori budu raspisani bez oklevanja.
Olaf Scholz se inače obratio poslanicima pre glasanja o poverenju ali je bilo očigledno da uopšte ne traži da mu se poverenje izglasa već je samo još jednom objasnio da je taj korak neophodan da bi se birači izjasnili kakvu vladajuću politiku ubuduće žele. Šolc je ponovio optužbe na račun liberala, da su tokom ove godine sabotirali rad vlade i blokirali dogovore unutar koalicije, a onda je već krenuo u predizbornu kampanju. Kancelar se praktično sa govornice Bundestaga obratio pre svega biračima pozivajući ih da na prevremenim izborima glasaju za njega i njegovu SPD jer će se socijaldemokrate boriti za prava i poštovanje prema, kako se izrazio, običnim ljudima. On je obećao povećanje minimalne zarade sa 12 na 15 evra po satu, smanjenje poreza na životne namirnice sa sedam na pet odsto i garancije za državne penzije – što sve ulazi u program stranke.
Kako je pokazala jučerašnja rasprava ali i predstavljeni stranački programi, mnogo toga se okreće oko pitanja novog zaduživanja tj. pridržavanja tzv. dužničke kočnice oko čega se na kraju i raspala koalicijska vlada socijaldemokrata, zelenih i liberala. Koliko je pitanje novog zaduživanja, oko čega se lome koplja, opasno ili ne i kako ovom pitanju pristupaju ostale zemlje u Europi, o tome razgovaram s uglednim zagrebačkim ekonomistom Damirom Novotnyjem.
Spomenuli ste maloprije Schuldenbremse, famoznu dužničku kočnicu, to je zapravo nešto što je u Ustav uvedeno nakon velike krize 2008. Mnogi kažu u panici uvedeno da se Njemačka ne bi više našla u sličnoj poziciji kao onda. Smatrate li Vi tu kočnicu koja je uvedena u Ustav, dakle, vrlo ju je teško promijeniti, samo u izvanrednim uvjetima i vidimo da je zbog toga i Vlada pala, smatrate li to pametnim mehanizmom?
Da ste me to pitali prije desetak godina, petnaest godina, rekao bih, to je besmisleno. Danas nisam siguran što bih Vam, na koji način bih odgovorio. Naime, s jedne strane, dakako da je to kočnica jer veća javna potrošnja bi mogla u kratkom roku stvoriti novu dinamiku u njemačkoj ekonomiji. S druge strane, neograničena javna potrošnja može dovesti do novih neravnoteža ili rekao bih javno potrošnju koja bi bila u funkciji samo političkih ciljeva, može dovesti do novih neravnoteža koje se desetljećima ne bi mogle ispraviti. Dakle, Schuldenbremse je mehanizam koji može pomoći protiv neodgovornih politika i političara, ali može biti isto tako prepreka ekonomskom razvoju ako se zloupotrebljava, tako da je po svemu sudeći u ovoj raspravi između kancelara i njegovog prvog ministra za financije u njemačkoj vladi koji je dobio otkaz. Mislim da niti jedan niti drugi nisu u pravu. Naravno da bi bilo, mislim da je tu bilo dosta problema i dosta diskusije internih oko toga na koji način prikazati Sondervermögen, dakle, to su neki fondovi koji su izvanproračunski fondovi, pa se teško mogu kontrolirati. To je doista točno i tu je lider vjerojatno bio u pravu kad je tražio da se uključi, ako sam ja dobro razumio taj politički njegov pritisak, u proračun. A o tome postoji mislim i odluka Ustavnoga suda, ako se ne varam. Ali i bojim se da je tu odgovor barem ovih dana ili jučer, kad je govorio kancelar Scholz u Bundestagu i govorio je, po mom mišljenju nespretnim rječnikom jer je okrivljavao, odnosno prevaljivao krivicu za raspad ove koalicijske Vlade samo na manjinskog partnera Slobodne demokrate (FDP). Mislim da to nije bilo korektno od strane kancelara i tu bih se priklonio ocjeni šefa opozicije i predsjednika CDU-a, koji je rekao "ne u jednoj normalnoj diskusiji možemo razgovarati o svim ovim problemima, ali ne trebamo se međusobno ad hominem okrivljavati."
Olaf Šolc je u intervjuu televiziji ARD kasnije sinoć još rekao da posle izbora ne vidi mogućnost za koaliciju sa Savezom Sara Vagenkneht jer ova stranka kritikuje Evropsku uniju i NATO te vojnu podršku Ukrajini u ratu s Rusijom; i to je još jedna ograda od potencijalnih partnera jer je već od ranije jasno da niti jedna od ostalih parlamentarnih partija ne želi da ulazi u koalicije sa AfD-om.
Prema najnovijim anketama, inače, AfD bi na izborima, da su oni održani u ovu nedelju, dobila 20 procenata glasova ali eto, nema nikakav, kako se to obično kaže, koalicioni potencijal zbog svojih nacionalističkih stavova. AfD u stranačkom programu, inače, poziva na izlazak iz evra tj. zajedničke evropske valute pa i iz Evropske unije, ako se struktura i delovanje EU ne izmene.
I dalje ubedljivo najviše glasova, prema svim anketama, dobile bi partije Unija, CDU i CSU.
Kancelar Olaf Scholz
Hrišćansko-demokratsku i Hrišćansko-socijalnu unija trenutno podržava 31 procenat birača ali to je pad od jedan odsto u odnosu na ranije dok je SPD zabeležila blagi porast i sada bi imala 17 procenata glasova. CDU i CSU su specifičnost nemačkog stranačkog sistema jer je reč o dvema tzv. sestrinskim partijama sa sličnim ali ne sasvim identičnim stavovima i pre svega geografskom razlikom: Hrišćansko-demokratska unija je aktivna u čitavoj Nemačkoj osim u sa veznoj zemlji Bavarskoj dok Hrišćansko-socijalna unija deluje i na vlasti je već decenijama samo u Bavarskoj. Šef CSU i predsednik bavarske vlade, Markus Zeder, većse više puta izjašnjavao protiv moguće postizborne koalicije sa zelenima a juče je tokom debate u Bundestagu i Fridrih Merc poručio lideru zelenih, Robertu Habeku, da sa njim neće biti pregovora o budućoj vladi jer je kao ministar privrede postao simbol propale ekonomske politike aktuelnog kabineta. Merc je predsednik CDU i šef čitave poslaničke grupe stranaka Unije u saveznom parlamentu pa je sad kao vođa opozicije još jednom oštro kritikovao vladu i kancelara Olafa Šolca zbog pogrešne ekonomske politike. Ako CDU pobedi na izborima, Friedrich Merz bi postao kancelar a njegov kabinet bi, kako je više puta najavio, pored ostalih mera za jačanje ekonomije ukinuo tzv. novac za građane tj. Bürgergeld kao vid objedinjenih socijalnih davanja; a planira i ukidanje opcije dvostrukog državljanstva za sve.
Niti jedna partija, međutim, neće moći da vlada sama pa je moguće da će posle izbora i CDU morati da odustane od nekih planova koje trenutno ima ukoliko im se koalicioni partner protivi.
Ispitivanja javnog mnjenja kao moguće vide veliku koaliciju CDU-a i CSU-a sa SPD-om ali i ulazak FDP-a ili Zelenih u vladu. FDP za sada jedva prelazi cenzus za parlament jer ima podršku pet procenata birača dok je podrška Zelenima pala na 11 odsto a u Bundestag još sigurno ulazi novoosnovani Bündnis Sahra Wagenknecht za koji bi sada glasalo osam procenata birača. Za propast semafor-koalicije javnost najviše krivi liberale pa je lider FPD, Kristijan Lindner, doskora ministar finansija, tokom debate u Bundestagu juče insistirao da vlada više nije imala odgovore na goruća ekonomska pitanja a ni uživala podršku građana. Vicekancelar i šef Zelenih, Habek, je istakao da je koalicija sprovela mnoge reforme i da bi bolje bilo da je izdržala do kraja mandata.
Iako će savezni predsednik uskoro raspustiti parlament, aktuelni Bundestag još uvek može da radi, do izbora, a vlada ostaje na funkciji sve dok ne bude izabran novi kabinet. Tako kaže zakon.
Stoga se paralelno sa praktičnim početkom predizborne kampanje među strankama pregovara o zakonima koje bi poslanici morali ili mogli da usvoje u sadašnjem sazivu da bi se sprečio zastoj u nekim projektima ili neophodnim reformama. Prema dosadašnjim informacijama, SPD i Zeleni kao manjinska vlada dogovorili su sa dosadašnjim koalicionim partnerom FDP ali i opozicionom CDU i CSU da do kraja januara još budu usvojene zakonske izmene kojima bi se uvele poreske olakšice osmišljene da pokriju gubitke u kupovnoj moći zbog visoke inflacije ali i promene koje se tiču tzv. Deutschlandticket odnosno mesečne pretplatne karte za gradski, lokalni i regionalni železnički saobraćaj na osnovu kojih će ova mesečna karta i dalje biti subvencionirana ali će od januara koštati 58 umesto dosadašnji 49 evra. Još jedna reforma koja će verovatno biti usvojena u Bundestagu pre izbora je ona o zaštiti Saveznog ustavnog suda od partijskih političkih uticaja.
Teoretski, međutim, moglo bi da se desi i da prevremenih izbora za dva meseca uopšte ne bude.
Do sada je sve išlo po proceduri. Ova procedura je inače do sada u Nemačkoj aktivirana pet puta i svaki put je prošla po zamisli kancelara. Mehanizme izglasavanja poverenja ili nepoverenja su do sada koristili socijaldemokratski kancelari Vili Brant, Helmut Šmit i Gerhard Šreder. Šreder je dva puta tražio da mu se glasa o poverenju: prvi put da bi poverenje zaista dobio a drugi put da bi doveo do prevremenih izbora. Kada je konzervativni kancelar Helmut Kol krajem 1982. krenuo u proceduru izglasavanja nepoverenja, da bi doveo do vanrednih izbora, nekoliko poslanika se obratilo Ustavnom sudu tvrdeći da ne postoje pravni razlozi za skraćenje mandata poslanicama. I kada je Gerhard Šreder sredinom 2005. od Bundestaga tražio da mu izglasa nepoverenje, ne bi li došlo do novih izbora, grupa poslanika je tužila pred Ustavnim sudom. U oba slučaja, za vreme Kola i za vreme Šredera, savezne ustavne sudije su kancelarima dale za pravo. Nije, međutim, isključeno da posle raspuštanja ovog parlamenta neki poslanici opet odu pred Ustavni sud i onda bi sudije morale da otprilike u roku od mesec dana donesu odluku. Ukoliko bi sada odlučili da su poslanici u pravu, vanredni izbori bi morali da budu otkazani i manjinska vlada bi ostala…
