Smena vlasti u Nemačkoj – brzo formiranje vlade?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 24.02.2025. 21:38 Min.. Verfügbar bis 24.02.2026. COSMO. Von Boris Rabrenovic.
Smena vlasti u Nemačkoj – brzo formiranje vlade?
Stand: 24.02.2025, 18:00 Uhr
Boris Rabrenović, Nenad Kreizer, Nada Pester
Ko su pobednici i gubitnici izbora u Nemačkoj? Zašto se ovi izbori nazivaju istorijskim? Koje su moguće koalicije? Boris Rabrenović i Nenad Kreizer analiziraju izbore. Najviše glasova dobila je Unija CDU/CSU, kandidat za kancelara Merc za formiranje vlade “već do Uskrsa”. Zašto to neće biti baš lako? Alternativa za Nemačku (AfD) je na drugom mestu, SPD na trećem, iza Zeleni i Levica, FDP i ostali ispod cenzusa. Ko je sada na vlasti dok se ne formira nova vlada i koji je rok za njeno formiranje?
U Nemačkoj su juče održani prevremeni parlamentarni izbori, na koje je izašao rekordno velik broj glasača 83,5 odsto - to je najveća izlaznost od 1987. godine. Interesovanje za ove izbore je bilo ogromno, ne samo po odzivu birača. Kada su sinoć krenule prve prognoze od 18 sati pa sve do 21 sat mreže mobilne telefonije i ostalih digitalnih veza su skoro krahirale jer su gradjani na svim mrežama tražili vesti o ishodu.
Markus Zeder (CSU) i Fridrih Merz (CDU) proslavljaju pobedu
Preliminarni rezultati pokazuju rezultate pobednika i gubitnika - ti procenti pokazuju i koliko i medju pobednicima i ostalim učesnicima ima gubitnika jer su brojne stranke od proslih izbora izgubile poverenje birača. Samo jedna stranka beleži jasan, i to dvostruki broj onih koji su za nju glasali a iznenađenja ima i medju onima koji su smatrani gubitnicima.
Zato krenimo redom - ko su pobednici, a ko gubitnici izbora u Nemačkoj, zašto ih neki zovu istorijskim, koje su moguće koalicije, ko je sada zapravo na vlasti dok se ne formira nova vlada i koji je rok za njeno formiranje? O svemu tome razgovaram sa kolegom Nenadom Kreizerom.
Rezultati izbora nakon završetka brojanja glasova
Nenade pobednici i gubitnici izbora se znaju, kakva je situacija u ponedeljak prepodne? Jesmo li se zaista probudili u jednoj drugoj zemlji kako su to neki analitičari već nedeljama najavljivali?
Pa kako se uzme. S obzirom na to da su izborni rezultati gotovo identični rezultatima ispitivanja javnog mnijenja koja pratimo već mjesecima, iznenađenja s nekim malim iznimkama gotovo da i nema.
Pa ipak mnogi ove izbore nazivaju istorijskima.
Oni zaista jesu donijeli neke nove, dosad neviđene momente u njemačkoj politici. Prvo pobjednik je Unija CDU/CSU kojoj je to jedan od najgorih rezultata (nešto iznad 28%) u povijesti na nekim saveznim izborima. Zatim je tu SPD koji još nikada još u svojoj povijesti koja seže u 19. stoljeće nisu ostvarili ovako slab rezultat (malo preko16%). I naravno ako idemo dalje s razlozima da ove izbore nazivamo povijesnima, treba reći da je Alternativa za Njemačku od prošlih izbora 2021. udvostručila svoje vrijednosti. Dakle petina birača od ukupno 84% glasača (20%) je birala jednu stranku koja općenito slovi kao desničarska a u nekim njezinim dijelovima čak i ekstremno desničarska. U Tirnigiji gdje je AfD definiran kao ekstremno desničarska stranka ona je dobila preko 40 posto glasova.
Pobednički kandidat za kancelara Unije CDU /CSU Fridrih Merc izjavio je:
"Kao prvo, ove parlamentarne izbore smo dobili i to vrlo jasno i ubedljivo. Želim da se zahvalim svima koji su za nas glasali, ali želim i da poručim onima koji nisu glasali za nas, da ću se potruditi da sastavim vladu koja će predstavljati kompletno nemačko stanovnistvo, kao i vladu koja će rešiti probleme naše zemlje."
Fridrih Merc, CDU
Merc je rekao da želi da formira vladu najkasnije do Uskrsa, što je nešto manje od dva meseca. On već narednih dana želi sa SPD-om želi da započne pregovore mogućoj koaliciji. Za takvu koaliciju, kako je objasnio, ima punu podršku predsedništva i glavnog odbora stranke. Merc je najavio da će se već danas sastati sa šefom SPD-a Larsom Klingbajlom. Lider demohrišćana je dodao da bi kriterijum za pregovore trebalo da bude ono što je ispravno za zemlju, ali i za socijaldemokratiju.
AfD sa 20 odsto nema dovoljno glasova da bi sama vladala a, sudeći prema dosadašnjim izjavama, nema ni partnera?
To je istina. No AfD-ov zastupnički klub u Bundestagu se udvostručio što znači da će ova stranka kroz članstva u raznim odborima imati utjecaja na donošenje političkih odluka. Osim toga AfD će biti najveća oporbena grupa u Bundestagu što joj daje dodatnu snagu u raspravama i krojenju parlamentarne agende.
Predsednica AfD-a, Alis Vajdel, je poručila da u budućem sazivu Bundsestaga njenu stranku, koja je osvojila 152 od 630 mandata, ne bi trebalo ignorisati i dodala:
"Ovu vladu niko nece uzeti za ozbiljno"- rekla je Weidel.
Alice Weidel, AfD
A nakon znatno boljeg izbornog rezultata na parlamanetarnim izborima u Brandenburgu, rukovodstvo AfD-a u toj saveznoj zemlji zahteva da se okonča nadzor stranke od strane Savezne službe za zaštitu ustava."Državna institucija koja sebi daje za pravo da nadgleda stranku koja predstavlja više od trećine birača, to više liči na totalitarne nego na demokratske sisteme", rekao je predsednik AfD-a u Brandenburgu, René Springer.
Ali vratimo se sada onom ključnom pitanju, nakon što se znaju i prvi službeni, još uvek preliminarni rezultati. Koje koalicije su moguće?
Glavno pitanje čitave postizborne večeri je bilo hoće li liberali iz FDP-a i novoosnovani Savez Sahra Wagenknecht prijeći izborni prag i ući u Bundestag. O tomu je naime ovisilo hoće li Uniji biti potreban jedan ili dva koalicijska partnera za sastavljanje vlade.
Koje su konstelacije dolazile u obzir?
Ako niti jedna od manjih stranaka ne uđe u Bundestag, onda je Uniji dovoljan jedan partner i to SPD. U slučaju da je jedna od manjih stranaka ušla u Bundestag, Uniji CDU/CSU bi uz SPD bio potreban još jedan partner i tu su jedino u obzir dolazili Zeleni. To bi međutim poprilično otežalo Unijine planove brzih i temeljitih društvenih reformi jer su one uperene protiv mnogih, stranci Zeleni važnih projekata. To se prije svega odnosi na zaštitu klime i pitanje migracija.
Kandidat za kancelara Zelenih, Robert Habek je nakon izbora saopštio da neće preuzima nikakvu vodeću funkciju u svojoj stranci. Habek je izrazio žaljenje zbog lošeg izbornog rezultata, ali i upozorio da sada ne bi trebalo odugovlačiti sa formiranjem nove vlade.
Robert Habeck
"Ako krenemo po obicaju da odugovlacimo sa koalicionim pregovorima to moze da se otegne do uskrsa u najboljem slucaju, a u najgorem i do leta- onda ce to biti istorijski neuspeh. " ocenio je Kandidat zelenih Habeck.
Međutim, i SPD je poslednje tri i po godine bila u vladi. Da li su Unijine reforme usmerene i protiv onoga što su i socijaldemokrati odlučivali?
Da ali u mnogo manjoj mjeri. Unija će se sa SPD-om lako dogovoriti oko najvećeg projekta a to je reforma migracijske politike. SPD je već u posljednjim mjesecima donio nekoliko mjera koje idu u tom smjeru. U predizbornoj kamapnji je SPD Uniji doduše predbacivao da njezini planovi oko migracije krše Ustav ali se smatra da tu neće biti nepremostivih prepreka. Oko zelenih gospodarskih projekata koji su Uniji trn u oku, SPD sigurno neće praviti probleme jer su i oni sami djelomice bili protiv njih. Problemi se naziru oko pitanja građanske potpore, Bürgergeld, koju Unija želi povući a SPD to smatra ključnim doprinosom njihove politike posljednjih godina.
Mi govorimo kao da je vlada između demohrišćana i socijaldemokrata već sastavljana, ali jesu li obe strane spremne da uđu u ponovnu verziju te, tzv. velike koalicije?
Unija je tu više nego jasna: i sam kancelarski kandidat Merz je najavio da vladu treba sastavljati što prije jer je, kako je rekao i mnogo zadataka pred novom vladom. Kada je ujutro postalo izvjesno da je Uniji za vladu dovoljan samo SPD, pozivi i pritisak u smjeru SPD-a su se dodatno pojačali. Čelnik CDU-a Jens Spahn želi s pregovorima započeti već ovaj tjedan.
A kako reaguje SPD?
SPD, kako je rekla socijaldemokratska premijerka Sarske Anke Rehlinger, mora prestati "lizati rane" i pokrenuti se kako bi Njemačku učinili efektivnijom. Glavni tajnik Matthias Miersch smatra kako će pregovori s Unijom biti teški. Svima je jasno da je SPD do sada iz svake koalicije s Unijom u kojoj je bio manji partner, izlazio oslabljen.
Mnogi se pribojavaju da bi za četiri godine SPD mogao na izborima ostvariti još slabiji rezultat zbog potpunog gubitka profila u koaliciji s jakom Unijom. U svakom slučaju je najavljeno da, prije nego što se donese krajnja odluka o koaliciji, socijaldemokratska stranačka baza na glasanju mora dati svoj zeleno svjetlo.
SPD je na ovim izborima, sa svega 16 odsto glasova, ostvarila najgori rezultat od 1890. godine. Olaf Šolc je prvi nemački kancelar u poslednjih 50 godina koji nije ponovo izabran na tu funkciju. Njegova, takozvana semafor koalicija, sa Zelenima i Liberalima je trajala manje od tri godine. Šolc je u nedelju uveče kazao da želi da ostane na funkciji do izbora novog kancelara, ali i dodao da neće učestvovati u pregovorima sa strankama Unije o formiranju nove vlade.
"Ako dodje do pregovora SPD-a i Unije ja neću biti pregovarač. Rekao sam da sam se kandidovao za mesto kancelara, ali neću kao predstavnik SPD-a biti u vladi predvodjenoj Unijom, niti ću učestvovati u pregovorima"- rekao je Scholz.
Olaf Šolc, SPD
Međutim, jedan od trenutno najpopularnijih političara u Nemačkoj, ministar odbrane Boris Pistorijus je izjavio da je želi da preuzme vodeću ulogu u pregovorima o novoj vladi. A povodom lošeg rezultata njegove stranke SPD, Pistorijus je rekao da je taj rezultat "poražavajuć i katastrofalan". A nakon ovih izbora u SPD-u bi sada mogao da ojača uticaj kopredsednika stranke, Larsa Klingbajla, koji je najavio da će pored predsedavanja strankom težiti i predsedavanju poslaničkom grupom socijaldemokrata u Bundestagu.
Izbori su u SPD-u ali i u drugim strankama uzrokovali i tektonske kadrovske promene? Ko sve odlazi.
Pa počnimo od samog kancelara. Olaf Scholz je doduše u svojoj izbornoj jedinici u Potsdamu osvojio direktni mandat i tako će ostati u Bundestagu. No on je najavio kako neće ni sudjelovati u eventualnim pregovorima s Unijom niti da stoji na raspolaganju kao ministar u nekoj budućoj vladi. Važniju ulogu će u pregovorima imati predsjednik SPD-a Lars Klingbeil i aktualni ministar obrane i najpopularniji socijaldemokratski političar Boris Pistorius.
Dakle smena u SPD-u. Kako stvari stoje u ostalim strankama posrnule semafor koalicije?
Još drastičnije. Najteže je pogodilo liberalnu stranku FDP. Predsjednik ove stranke Christian Lindner se, nakon što njegovoj stranici nije uspjelo ući u Bundestag, povlači iz politike. Predsjednik liberalnog zastupničkog kluba Wolfgang Kubicki također. Treća stranka semafora Zeleni je doduše ušla u Bundestag ali je sa 11 posto ostvarila slabiji rezultat od očekivanog. Zeleni odlaze u opoziciju a kancelarski kandidat Robert Habeck će slično kao i Scholz, ostati u Bundestagu ali neće više obnašati nikakvu funkciju.
Christian Lindner, FDP
Spomenuli smo AfD koji je udvostručio broj glasova u poredjenju sa poslednjim izborima za Bundestag, njihov uspeh ima posledice po Nemačku i Europu je tema za jedan poseban podcast, no jučer je ješ jedna stranka imala razloga za slavlje.
Stranka Ljevica, Die Linke, se probudila, da tako kažem iz mrtvih i također udvostručila svoj uspjeh. Sa solidnih 8,77 posto oni su sada i važan faktor prilikom presudnih oduke u Bundestagu, recimo kod glasanja kod kojih je potrebna dvotrećinska većina.
Hajdi Rajhinek, Linke
Recimo u Berlinu je Ljevica posebno uspjela kod mladih birača koji su željni malo drugačije politike a ne padaju na ljepilo populista poput AfD-a ili Saveza Sahra Wagenknecht. Ljevici su u tomu pomogli i iskusni političari poput Gregora Gysija.
Od tzv. malih stranaka veliko iznenadjenje je Levica - Die Linke koja je dobila zavidnih 8,8 procenata - udvostručila je nivo poverenja glasača - na prethodnim izborima 2021. ostala je ispod crte sa 4,9 odsto glasova.
Ines Schwerdtner
Ojačana Levica će, prema rečima šefice stranke Ines Schwerdtner, biti "sada u položaju da postavlja uslove. Već danas se govori Crno-Crvena koalicija (Schwarz-Rot) je po računici moguća!"
Pritom su birači AfD nagradili a Savez Sahra Wagenknecht kaznili.
Da, kao što smo već rekli, Savez Sahre Wagenknecht, pri čemu se zapravo radi o nekadašnjim pripadnicima stranke Ljevica, je na izborima ostvario gotovo pola glasova od onoga što su ispitivanja ovoj stranci predviđala još prije pola godine. Očito su oni kojima je do stranke koja ima razumijavanja za Putina i koja huška protiv stranaca radije odabrali desnu verziju AfD. Inače Savezu Sahra Wagenknecht je nedostajalo samo oko 13.000 glasova za ulazak u Bundetaga tako da je stranka najavila da će dati pravno ispitati ovaj rezultat.
Sahra Wagenknecht
Nenade poslednja vlada se raspala pre vremena ali ko je zapravo na vlasti do trenutka kada se formira nova?
Ustav predviđa da je aktualni saziv Bundetaga toliko dugo na vlasti dok se ne sastavi novi. Novi saziv Bundestaga mora se formirati najkasnije 30. dan nakon izbora. Što u aktualnom slučaju znači do 25. 3.
No dok se ne izabere novi kancelar i ne prisegne nova vlada, aktualna, dakle stara manjinska vlada Olafa Scholza i dalje djeluje kao vršitelj dužnosti. Konkretno Olaf Scholz je na vlasti još koji tjedan a možda i mjesec.
Koliko bi to moglo da potraje?
Kao što smo rekli Merz je najavio brzo formiranje vlade, za to mu za razliku od nekih drugih zemalja ne treba mandat predsjednika Njemačke nego sam pregovara s ostalim strankama. I za to po Ustavu ima beskonačno mnogo vremena ali on to želi, kao što smo rekli, skratititi na minimum.
Nedavno smo u našem podcastu govorili o tome kako svet gleda na predizbornu Nemačku. Sad kad je narod rekao svoje, od sinoć, a i danas, stižu čestitke iz sveta ali i ocene nove konstalacije parlamenta.
Svetski čelnici čestitali su lideru CDU/CSU Fridrihu Mercu na pobedi na vanrednim parlamentarnim izborima u Nemačkoj, dok su neki od njih čestitali i krajnje desnoj Alternativi za Nemačku (AfD) koja je na drugom mestu po broju glasova.
Američki predsednik Donald Tramp istakao je na svojoj mreži Truth Social: "Građani Nemačke su se, kao i građani SAD, umorili od agende bez zdravog razuma koja je preovladavala veliki broj godina, naročito na polju energetike i imigracije". Tramp je dodao da je ovo veliki dan za Nemačku.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute čestitao je Mercu na pobedi, navodeći da se raduje saradnji s njim.
"Moskva se nada poboljšanju odnosa sa Berlinom" istakao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov i dodao da se "uvek nada trezvenom pogledu na realnost, ali ostaje da se vidi da li će se nešto promeniti formiranjem nove vlade u Nemačkoj".
Francuski predsednik Emanuel Makron čestitao je Mercu na pobedi i ponovio kako su "Francuska i Nemačka odlučnije no ikada da rade na jakoj i suverenoj Evropi".
Istovremeno iz Italije, Austrije i Mađarske stižu reči podrške i hvale zaAlis Vajdel i Afd koja je udvostručila broj poslaničkih mandata. "Afd je udvostručila glasove uprkos napadima i lažima levičara" istče zamenik italijanske premijerke Mateo Salvini.
Čelnik desnog populističkog FPO-a u Austriji Herbert Kickl takođe je čestitao AfD-u na dobrom rezultatu.
Hrvatski premijer Andrej Plenkovič čestitao je Mercu i Markusu Zederu na, kako je rekao, "ubedljivoj pobedi i naglasio da se nada da će se brzo formirati nova vlada sa kojom će Hrvatska sarađivati i unaprediti veze dve zemlje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe je čestitao Mercu na pobedi i dodao da se "raduje budućoj saradnji i zajedničkom radu na svim pitanjima od obostranog interesa".
