(Ne)Zadovoljstvo u Njemačkoj?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 13.11.2024. 25:15 Min.. Verfügbar bis 13.11.2025. COSMO. Von Maja Maric.
(Ne)Zadovoljstvo u Njemačkoj?
Stand: 13.11.2024, 18:22 Uhr
Maja Marić, Aida Kožar, Amir Kamber
Nezadovoljstvo politikom, nezadovoljstvo trenutnom vladom, nezadovoljstvo javnim prijevozom, nezadovoljstvo u auto-industriji, nezadovoljstvo poskupljenjima. Što se to dešava s Njemačkom? Zašto i nije baš sve tako baš tako crno? Maja Marić i Aida Kožar razgovaraju o Atlasu sreće za 2024., ali i o internoj analizi Deutsche Bahna o zadovoljstvu vlastitih radnika. Predrag Kalaba, redatelj, objašnjava kako on vidi povezanost zadovoljstva i kazališta - ili je na kraju ipak sve stvar genetike?
Pandemija korone, inflacija, globalna kriza. Prema nekim istraživanjima, zadovoljstvo životom Nijemaca nedavno je palo na najnižu točku. Međutim, prema nekim drugim istraživanjima i “Atlasu sreće 2024.”, stvari izgledaju bolje. Osobito su zadovoljni ljudi u Hamburgu. Slijede Bavarska i Schleswig-Holstein.
Kojoj grupi pripadate vi? Pripadate li onima koji su bili posebno pod stresom tijekom pandemije korone: onima koji žive sami, tinejdžerima i mladim odraslim osobama te zaposlenim majkama - kojima je sada, nakon pandemije, možda malo laknulo?
Zadovoljstvu životom, navodno, pridonose i veliki sindikati koji se bore za bolje ugovore i uslove rada. I - kako je kod vas na poslu?
Što je s mjestom stanovanja - jesu li ljudi sretniji na selu ili u gradu? Neki rezultati pokazuju da se urbane i ruralne regije - za razliku od često suprotnih pretpostavki u nekim javnim raspravama - jedva razlikuju u ukupnom zadovoljstvu životom, stoji u izvješću Federalnog zavoda za istraživanje stanovništva (BiB). Najlošije su prošli zapravo gradovi srednje veličine. Pretpostavlja se da oni i urbana područja u ruralnim regijama imaju neke od nedostataka, kao što je niža socijalna kohezija u prosjeku, dakle manje zelenih površina, više buke, sve to bez onih tzv. prednosti većih gradova, poput velikih bolnica, više vrtića i škola ili velike gustoće radnih mjesta.
No više o zadovoljstvu u Njemačkoj zna moja kolegica Aida Kožar.
Aida, kako nezadovoljstvom do zadovoljstva?
Majo, upravo tako kako si rekla. Nezadovoljstvom. Do zadovoljstva. To zvuči paradoksalno, ali psiholozi to objašnjavaju našom ljudskom prirodom. Jer kao ljudska bića smo vođeni idejom da poboljšavamo naše životne okolnosti, bilo da se te okolnosti odnose na posao, ljubav, društvo, porodicu, stambeni prostor. Nezadovoljstvo onim što imamo nas tera da postižemo više.
Znači nezadovoljstvo može biti motivacija?
Svakako, ono je gorivo motivacije da se pokrenemo i krenemo ka poboljšanju uslova kojima nismo zadovoljni. Ono kad nam se nešto ne sviđa toliko da nam smeta, pa ako krenemo u akciju da promenimo te okolnosti, to nam u stvari pomaže da se razvijamo. Pomaže nam da naučimo nešto novo i da rešimo problem, na kraju. To nam onda pomaže da se iz tog negativnog osećanja prebacimo u pozitivno, i da ojačamo.
To se ne može reći za Njemačke željeznice, Deutsche Bahn, koje su upravo objavile „Indeks zadovoljstva“. Taj indeks zadovoljstva su u stvari rezultati anonimnog upitnika koji su proveli među svojim radnicima i rukovodiocima.
Ne, za njih se ne bi moglo reći da ih nezadovoljstvo tera zadovoljstvu. Kod njih je „zapelo“, što bi se reklo. U anonimnom upitniku koliko su radnici zadovoljni poslovanjem Nemačkih železnica, stoji da je nezadovoljstvo radnika u porastu. Na taj upitnik je odgovorilo skoro 60 procenata radnika, tačnije 59,6 odsto. Od tog broja je skoro dve trećine odgovorilo da su, uprkos problemima sa kojima se suočavaju na poslu, ponosni što rade za Deutsche Bahn, međutim taj procenat nije realan. Zakasneli i otkazani vozovi, haos na železničkim stanicama, gubici koji se mere milijardama evra. Ipak, od maksimalne ocene 5 radnici Nemačke železnice su svojoj firmi dali ocenu 3,7. Na ovaj upitnik se odgovara svake dve godine, a 2022. godine, ocena je bila 3,8.
Što je sa onih 40 posto radnika koji nisu željeli da odgovore na ovaj upitnik?
Između ostalog, i oni su razlog zašto rezulati upitnika nisu realni, kako tvrdi dnevni list „Süddeutsche Zeitung“. Minhenski list ističe da je Deutsche Bahn, skraćeno DB već u prvoj polovini ove godine imao gubitak od 1,2 milijarde evra. A i zato što je imao uvid u internu prepisku radnika i vodećih ljudi Nemačke železnice, gde stoji da mnogo radnika uopšte nema nadu da će u toj kompaniji biti bolje, bilo za putnike bilo za njih. Šef Nemačke železnice, Richard Lutz, je već predstavio strategiju „S3“ na 110 stranica za poboljšanje uslova u Nemačkoj železnici. Međutim, radnici u internoj prepisci iznose sumnju da će ta strategija nešto bitno promeniti, piše Zidojče cajtung.
Pa ipak, nisu baš svi putnici ogorčeni. „Atlas sreće“, takođe anonimni upitnik o sreći u Njemačkoj, koji je nedavno predstavljen javnosti pokazuje da su Nijemci dostigli nivo sreće koji je bio kao prije korone.
Istina. Nemačka lutrija je, u saradnji sa Univerzitetom u Frajburgu, sprovela studiju koliko su Nemci u ovom trenutku srećni na skali od 0 do 10 poena. Studija „Glückatlas“, odnosno „Atlas sreće“ pokazuje da su Nemci ove godine skoro isto toliko srećni koliko su bili pre 2020. godine, odnosno pre početka pandemije Covid-a 19.
2019. godine Nemci su od mogućih 10 poena imali 7,18. Onda je u godini pandemije sreća rapidno splasnula na 6,58. Od tada je bila u tom nekom rangu, a ove godine je, eto, skočila na 7,06 poena, što je blizu sreći od pre pandemije. Na prvi pogled bi se moglo reći da rezultati nisu tačni, jer se dešava mnogo loših stvari i u Nemačkoj i u svetu.
Pa kako je onda došlo do toga da Njemci postanu sretniji?
Naučnik sa Univerziteta u Frajburgu koji je i vodio ovu studiju, Bernd Raffelhüschen, tvrdi da Nemci nisu zadovoljni niti svojom vladom, koja se prošle sedmice raspala, niti onim što se dešava u svetu. I to su okolnosti koje su svakodnevni izazovi za radost i sreću. Međutim, pošto to ne utiče direktno na živote Nemaca, na primer, inflacija je malo stala, rast cena grejanja i struje su takođe stali, tako ta spoljašnja nezadovoljstva, iako postoje, nisu uticala na to da Nemci postanu srećniji.
Predrag Kalaba
Naš gost, Predrag Kalaba, redatelj je i kazališni pedagog. Trenutno u kulturnom centru Freiraum 21 i Crashteatru, u Krefeldu, vodi višejezičnu kazališnu skupinu. Pitali smo ga na koje načine se nezadovoljstvo modifikuje u zadovoljstvo, odnosno kako se rešava nezadovoljstvo?
Jednostavno treba se fokusirati na stvari koje tebe lično čine zadovoljnim. Da li je to neka šetnja u šumi, da li je to plivanje u bazenu, vožnja biciklom, trčanje... Ali šta nas ustvari najviše čini zadovoljnim - to su međuljudski odnosi. Znači, odnosi sa našom familijom, sa decom, prijateljima. To su ti susreti i to vreme koje mi provodimo zajedno, to je u stvari ta ljubav koju mi jedno drugom dajemo. Bez te ljubavi nema života uopšte. Treba se izolovati, mislim ne skroz, da ne znaš šta se dešava u svetu, ali treba se izolovati i fokusirati na sebe. To nije lako, postoje ljudi koji generalno ne mogu da budu zadovoljni. Ne mislim sad na ljude koji su depresivni, ali treba tražiti šta konkretno može da pomogne, šta mogu da izmenim kod mene, čime nisam zadovoljan, čime sam zadovoljan? Šta treba da se poboljša i treba raditi na tome. Uživati u malim stvarima, uživati u kafi, uživati u jelu, uživati u knjizi, u nekom dobrom filmu, u muzici. Fokusirati se na to što trenutno radiš. Ne misliti sad šta će biti sa Trumpom, šta će biti sa Putinom i ostalim budalama, nego jednostavno se posvetiti više sebi. I to raditi onako sa pažnjom, pošto smo mi obično "tu smo, ali nismo tu", mi smo u hiljadu nekih drugih stvari. To nije baš teško, ali nije ni lako. Znači, fokusirati se na sebe i isključiti malo te negativne uticaje koji dolaze sa strane.
To onda ide u smjeru stereotipne njemacke ravnodušnosti, da ne kažem hladnoće. Zar ne?
Po „Atlasu sreće“ zaključujemo je ta nemačka hladnoća tek loš imidž iz prošlosti. Jer - Nemci su postali emotivniji. Tužniji su za 5 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Uplašenih Nemaca je takođe za 5 odsto više od prošle godine. Ljutih je 2023. godine bilo 22 odsto, a sada ih ima 27, znači 5 odsto više. Ipak, i srećnih Nemaca ima 4 odsto više nego u odnosu na prošlu godinu, tako da se ne može baš reći da su Nemci isti kao što su bili.
Da li se u tom „Atlasu sreće“ navode razlozi zašto je to tako?
Bernd Raffelhüschen tvrdi da su za ličnu sreću važna takozvana 4G faktora (na nemačkom): „Gesundheit, Geld, Gemeinschaft und genetische Disposition“. Odnosno: „Zdravlje, novac, Zajedništvo i genetske predispozicije“. E sada se mnogi pitaju otkud sad pa genetika ima veze sa srećom ili nesrećom. Ima, ali samo delimično, oko 40 odsto, kaže psihoterapeutkinja Susan Zinn i objašnjava da ona ne mora da prevlada jer sami možemo da utičemo na sreću ili nesreću. A Što se tiče novca, povećanje plata ove godine je očigledno učinilo Nemce srećnijim, sudeći po „Atlasu sreće“.
Ipak, novac ne može kupiti zadovoljstvo, da ne kažem sreću?
Istina. Kao što je i naučnik Raffelhüschen rekao: zajedništvo i zdravlje su takođe važni. Mnogo znači ako je čovek u dobrim odnosima sa partnerom, sa porodicom, prijateljima. Veze sa ljudima koji nam daju podršku nas automatski čine srećnijim. Zdravlje takođe. Psiholozi tvrde da čak i kada nismo u najboljim zdravstvenim okolnostima dobro je da budemo zahvalni za sve ono što možemo da učinimo. I još kažu da je u cilju postizanja zadovoljstva dobro da činimo dobro - i sebi i drugima.
Sada kada smo čuli ponešto o zadovoljstvu i kako pomoći sebi da mu se što više približimo, zanimljivo je čuti i tko je najzadovoljniji. Naime, još prošle godine je američki Psychological Bulletin, specijalizirani psihološki časopis, objavio međunarodno istraživanje koje kaže da su najsretnija - djeca. Pažnja, djeca prije puberteta!
Baš kao i odrasli prije duboke starosti. Do tog zaključka su došli istraživači s njemačkog sportskog sveučilišta u Kölnu, Rurskog sveučilišta u Bochumu, Sveučilišta Johannes Gutenberg u Mainzu i švicarskih sveučilišta u Bernu i Baselu koji su analizirali su oko 440 uzoraka iz longitudinalnih studija s ukupno više od 460.000 sudionika.
Ispod crte i drugim riječima, djeca su najsretnija. Opće zadovoljstvo životom (tzv. subjektivno blagostanje) ispitanika zatim pada između 9. i 16. godine života, potom lagano raslo do 70. godine života te ponovno padalo do 96. godine života.
Tako da imajmo razumijevanja za naše tinejdžere i tinejdžerice, njima je zaista najteže.