Savezni izbori - tko gubi, tko dobiva?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 19.02.2025. 28:46 Min.. Verfügbar bis 19.02.2026. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Tko gubi, tko dobiva?
Stand: 19.02.2025, 18:34 Uhr
Nenad Kreizer, Filip Slavković, Amir Kamber
Predizborna kampanja je u završnoj fazi. Provjeravaju se posljednja ispitivanja javnog mnijenja, analiziraju posljednja TV sučeljavanja političara. Njemačka je spremna za parlamentarne izbore 23. veljače. Tko god preuzme kormilo Njemačke, a ispitivanja ukazuju na to da bi to mogao biti Friedrich Merz, njega čeka mnogo posla u društvenoj i ekonomskoj konsolidaciji zemlje. Nenad Kreizer razgovara s reporterom Filipom Slavkovićem i s ekonomistom Damirom Novotnyjem o Njemačkoj u izbornoj groznici.
Posljednje TV sučeljavanja su iza nas, predizborne kampanje ulaze u finale, posljednja ispitivanja javnog mnijenja uoči izbora dolaze sa svih strana. Ona ukazuju na gotovo sigurnu promjenu vlasti u Berlinu, otvoreno je samo pitanje mogućih koalicija. I tu su stvari sve samo ne kristalno jasne. Mnogo toga ukazuje na formiranje tzv. velike koalicije zmeđu Unije CDU/CSU i Socijaldemokratske stranke Njemačke.
Mnogo toga ovisi i o tome hoće li nekoliko stranka koje se bore za ulazak u Bundestag, kao Liberalno-demokratska stranka (FDP), Savez Sahra Wagenknecht ili stranka Ljevica ući u 21. saziv Bundestaga.
Već se sada može reći da su teme koje su prevladavale predizbornom kampanjom uglavnom bile ograničene na pitanja migracija i ekonomskog oporavka. Često su se stranke natjecale u tome koja može ponuditi bolji koncept kad je u pitanju sprječavanje neregulirane migracije. Pritom neovisni stručnjaci upozoravaju od prevelikih obećanja jer su mnogi problemi s kojima se Njemačka trenutno bori, od neregulirane migracije, preko krize gospodarstva pa sve do odnosa prema ratu u Ukrajini, redom problem koji u mnogočemu ovise i od vanjskih faktora na koje njemački političari nemaju previše utjecaja.
Kako bi Njemačka mogla izgledati nakon izbora u nedjelju, i hoće li nova vlada unijeti novi elan kad je u pitanju izvlačenje zemlje iz poteškoća?
Kolega Filip Slavković prati pripreme za parlamentarne izbore u Nemačkoj do kojih je ostalo još samo tri dana.
Filipe, predizborna kampanja je u završnici a neki birači su već glasali poštom…
Tako je, Nenade. U Duizburgu je čak 670 ljudi u subotu već glasalo i to uz pivo i kobasice.
Kako to misliš, glasali su već u subotu uz pivo i kobasice?
To je organizovala opštinska uprava Duizburg Centar na inicijativu lokalnog karnevalskog društva. U Duizburgu, u kojem od pola miliona stanovnika jedna četvrtina nema nemačko državljanstvo, na poslednjim izborima učestvovalo je nešto više od 60 odsto birača, dok je izlaznost birača u čitavoj Nemačkoj uglavnom veća od 75 procenata. Da bi privukli ljude na glasanje, vlasti i karnevalisti su postavili privremeno biračko mesto u centru grada a uz njega štand s besplatnim pivom – naravno lokalnim iz Duizburga – i kobasicama za te rane glasače.
Vlasti i karnevalisti su postavili privremeno biračko mesto u centru Duisburga, a uz njega štand s besplatnim pivom i kobasicama
Izbori su u nedelju 23. februara. Kako su u Duizburgu mogli da glasaju u subotu 15. februara?
To je moguće glasanjem poštom ili tzv. direktnim glasanjem odnosno glasanjem u izbornoj jedinici. Kao i većina demokratskih država, i Nemačka omogućava građanima da svoj glas daju pre samog izbornog dana, i to posebno obezbeđenom poštanskom procedurom. To je važno za one birače koji nisu sigurni da će na sam dan izbora moći da dođu do svog biračkog mesta; ili za one koji su već unapred sigurni za koga će glasati pa ni ne čekaju kraj predizborne kampanje. Kao dodatna mogućnost varijante glasanja pismom sada je uvedeno i to glasanje u izbornoj jedinici. Pri tom birač mora da ode u posebnu kancelariju u lokalnoj upravi, nadležnoj za organizovanje izbornog procesa u toj opštini; i tamo može ili da ubaci pismo sa svojim glasovima, umesto da ga pošalje poštom, ili da na licu mesta glasa kao da glasa poštom s tim što biračke listiće ubaci u posebnu kutiju koja se onda otvara sa ostalim listićima po zatvaranju biračkih mesta u nedelju. Ova opcija tzv. direktnog glasanja uvedena je u samo u nekim gradovima i to početkom februara.
Do kada je to direktno glasanje moguće i koji je uopšte rok za glasanje poštom?
Glasanje u izbornoj jedinici je moguće do prekosutra. Do 21. februara u 15 sati trebalo bi poslati i pisma sa popunjenim biračkim listićima kako bi ona sigurno stigla u izbornu jedinicu do nedelje 23. februara u 18 sati. Birački listići koji ne stignu do tog roka se ni ne broje. Zato se preporučuje da se pisma pošalju do petka popodne, mada je dozvoljeno da budu ubačena do nedelje u 15 sati, iako je malo verovatno da će onda zaista i biti primljena u roku, do zatvaranja birališta.
Glasanje poštom
U najmnogoljudnijoj nemačkoj saveznoj zemlji Severna Rajna Vestfalija je, inače, na poslednjim izborima za parlament, u septembru 2021, skoro polovina birača, 48 odsto, glasala poštom. To je bilo vreme pandemije korona-virusa i brojnih ograničenja ali se ipak očekuje da će i u 2025. puno glasova stići pismima. To je jedna od novina u izbornom sistemu koji je prošle godine promenjen.
Izborni zakon u Nemačkoj je promenjen prošle godine. Njegove izmene su zahtevane godinama unazad i bile su predmet raspravi pred Saveznim ustavnim sudom koji je delom od poslanika i zahtevao reforme zakona o izborima a delom odbacivao neke izmene koje je parlament uvodio.
Prema novom zakonu Bundestag će imati oko 100 mesta manje nego u poslednjem sazivu.
U ovom još uvek aktuelnom sazivu, donji dom nemačkog saveznog parlamenta je imao 736 mesta iako je posle reforme 2002. godine kao osnova za broj poslanika određeno 598 mesta. Posle svakih izbora, međutim, stvarni broj poslanika se povećavao zbog takozvanih prelaznih i mandata za izjednačavanje, Übergangsmandate i Ausgleichsmandate. Posle izbora 2021. je recimo bilo 34 prelaznih i 104 izjednačavajućih poslaničkih mandata. Ovi dodatni mandata se po novom izbornom zakonu ukidaju pa će budući saziv Bundestaga imati fiksnih 630 poslanika.
Neki od političara koji su bili poslanici nisu se kandidovali za budući Bundestag ali će smanjenje broja mandata ipak značiti da će desetine poslanika ostati bez mesta u parlamentu dok će čak na stotine njihovih saradnika ostati bez tih radnih mesta u poslaničkim kancelarijama u Berlinu.
No, borba za poslaničke mandata nije samo zbog toga još bespoštednija nego na prethodnim izborima. Naime, ti dodatni mandati su bili uvedeni kako bi se unela ravnoteža u disparitet koji stvara sama osnova izbornog sistema. Jer, u Nemačkoj su na glasanju na raspolaganju dve liste: lista poimeničnih kandidata na kojima se direktno biraju političari iz određene izborne jedinice, i lista političkih partija i to na nivou saveznih zemalja na kojoj se glasa za same stranke. Glas za pojedinačnog kandidata se zove Prvi glas dok se glas sa partiju zove Drugi glas, to su Erststimme i Zweitstimme; i, ti glasovi ne moraju da budu povezani. Dakle, ja ovde u Kelnu mogu da glasam Prvim glasom za mog omiljenog lokalnog političara, recimo Nenada Kreizera iz PLJUS-a, Partije ljubitelja umetnosti i sporta, a Drugim glasom mogu da glasam npr. za PRST, Partiju radnika i seljaka i trgovaca.
Ekonomista Damir Novotny je blago optimističan kada je u pitanju njemački oporavak.
Gospodine Novotny, ovo o čemu ste dosad govorili, to zvuči kao neki vanjski utjecaj koji Njemačka ne može promijeniti. Događaji oko Ukrajine, poskupljenje energenata, Trumpove prijetnje carinama, prijetnja jeftine konkurencije iz Kine itd. Što jedan njemački kancelar uopće može učiniti?
U kratkom roku vrlo malo zbog toga što su dosadašnje politike njemačkih vlada, a osobito vlade Olafa Šolca, rekao bih u jednome dijelu bile vrlo populističke. Uzet ću kao primjer gašenje atomskih centrala, dakle nuklearne energije. Pokazuje se danas da je to vrlo vjerojatno bio pogrešan potez. Ali to nije bio samo rezultat politika semafor koalicije koliko zapravo i trend u proteklih dva ili možda čak tri desetljeća. Sve su njemačke vlade bile sklone popuštanju pritisku od strane domaće javnosti da se atomska energije ugasi. Sad se vidi da to je zapravo vjerojatno bio pogrešan potez i da bi se trebalo, a mislim da je o tome govorio u nedavnom sučeljavanju između sadašnjeg kancelara Olafa Šolca gospodin Merz, kandidat, odnosno pretendent na mjesto kancelara, da je to jedna od grešaka koja bi se možda u kratkom roku i mogla ispraviti. Dakle, aktivirati ponovo ove domaće izvore energije kako bi se barem kratkoročno ona industrija koja ovisi o energiji, osobito o električnoj energiji, mogla spasiti, ako se uopće može spasiti.
U kratkom roku je zapravo manevarski prostor vlade vrlo sužen u smislu ekonomskih politika. Nova vlada ili pretendent na kancelarsko mesto gospodin Merz, barem ono što sam ja uspio iščitati iz njegovih njegovih nastupa u javnosti ne najavljuje velike zaokrete. Dakle, ne najavljuje radikalno snižavanje poreza, iako je o tome bilo govora. To bi se, recimo, moglo pozitivno odraziti na privlačnost Njemačke kao zemlje u koju će netko investirati. Međutim, birokratske procedure, velika birokracija još uvijek je velika prepreka za za međunarodne investitore. Tako da zapravo možemo reći da kratkoročno nova vlada ne može mnogo toga učiniti, ali u srednjem roku bi se mogle dogoditi značajne promjene, da se aktiviraju oni potencijali njemačke ekonomije koji do sada nisu ni bili aktivirani. Već se govori i o podizanju budžeta za ulaganja u obranu. To će imati neminovno odraza i na sam proračun, na vladu i javne financije. Govori se o podizanju ograničenja zaduživanja. To bi isto mogla biti jedna kratkoročna mjera oko koje bi se mogla složiti većina stranaka u parlamentu. Neke promjene se mogu dogoditi koje bi imale pozitivan učinak na ukupne ekonomske trendove i na oživljavanje, osobito malih i srednjih poduzeća koja su jako važna za njemačku ekonomiju. A ona su u ovom trenutku pod velikim pritiskom s jedne strane visokih troškova, a s druge strane birokracije koja ih svakodnevno guši.
U novom Bundestagu za poslanike izabrane Prvim glasom obezbeđeno je 299 mandata dok je za poslanike sa lista stranaka, za koje se glasa Drugim glasom, garantovano 331 mesto.
Prema starom zakonu su se na fiksna mesta još dodavali mandati ukoliko je bilo razlike u broju mesta koje je stranka osvajala preko svoje liste Drugim glasom u odnosu na mandate koji su osvajali njeni kandidati direktno Prvim glasom. Sada tih dodataka nema, što može da dovede do toga da kandidat koji je osvojio direktno mesto Prvim glasom ipak ne uđe u parlament ukoliko njegova stranka ne dobije dovoljno glasova Drugim glasom. U prethodne dve decenije birači su sve češće razdvajali glasove, neretko kalkulišući kako ne samo da pomognu svojoj preferiranoj partiji da dobije što više glasova nego i kako da dovedu do vladajuće koalicije koju žele. To je čak dovodilo do toga da je Hrišćansko-demokratska Unija, CDU, svojim biračima preporučivala da joj daju samo Prvi glas a da Drugi glas daju Slobodnoj demokratskoj partiji, FDP, kako bi u zbiru bila moguća konzervativno-liberalna vladajuća koalicija. Sada, međutim, sve stranke ističu da su im potrebni svi mogući glasovi jer gubitak Drugog glasa više ne može biti izglađen onim Prvim.
Ovo je bilo iscrpno i komplikovano ali nije i jedina osobenost nemačkog izbornog sistema.
Kao i u većini evropskih država, i u Nemačkoj važi cenzus za ulazak u parlament pa samo stranke koje dobiju najmanje pet procenata glasova mogu zaista da uđu u Bundestag. Zapravo, skoro da je tako – jer ima izuzetaka. Ukoliko neka partija dobije najmanje tri direktna poslanička mandata, dakle onim Prvim glasom, ali ne pređe cenzus od pet odsto, onda ipak dobija onoliko mandata koliko joj sleduje prema prostom procentu koji je osvojila. Na prošlim izborima je stranka Levica imala 4,9 odsto glasova birača ali je dobila tri direktna mandata te je u Bundestagu ipak imala 39 poslanika. A Hrišćansko-socijalna unija, CSU, koja je kao tzv. sestrinska stranka CDU-a aktivna u Bavarskoj, bila je stalni profiter pravila o dodatnim mandatima na osnovu direktnog Prvog glasa.
Šta inače kažu najnovija istraživanja javnog mnjenja, kakvi bi mogli da budu rezultati izbora?
U ovoj poslednjoj sedmici pred samo glasanje u nedelju došlo je ponovo do manjih promena u rezultatima anketa ali te male promene puno utiču na moguću raspodelu poslaničkih mandata.
Kako konkretno?
CDU se, zajedno sa CSU-om, stabilizovala na 30 odsto glasova i praktično je sigurni pobednik izbora. Na drugim mestu sa između 20 i 22 procenta glasova je Alternativa za Nemačku, AfD, ali je posle najnovijih televizijskih predizbornih debata, za vikend i u ponedeljak, ipak postalo jasno da CDU neće uđu ni u kakvu postizbornu saradnju sa AfD-om. Najverovatniji koalicioni partner Unije je Socijaldemokratska partija jer će SPD, prema ovim anketama, osvojiti 16 odsto glasova. Savez 90 Zeleni stabilizovao se na 13 procenata dok je FDP posle duge stagnacije ispod cenzusa sada izbio na pet odsto, mada tzv. statistička greška može da znači da će ova partija posle izbora ipak ostati van parlamenta. Sigurno u Bundestag sada ulazi Levica koja se već popela na sedam odsto glasova dok je Savez Sara Vagenkneht, BSW, u sličnoj situaciji kao i liberali, dakle oko pet procenata, i moraće do poslednjeg prebrojanog glasa, možda i još do dan posle izbora, da strepi da li će samo godinu dana posle osnivanja ući u Bundestag kao nova levo orijentisana snaga.
Christian Dürr, šef poslaničke grupe FDP-a u Bundestagu, Sahra Wagenknecht i Heidi Reichinnek, vodeća kandidatkinja Die Linke
U svakom slučaju nam se smeši – ili preti, zavisi od političke orijentacije – nova velika koalicija.
Izgleda da će novi savezni kancelar svakako biti šef CDU-a, Fridrih Merc, i da će vladati u koaliciji sa socijaldemokratama, pri čemu je verovatno da u vladi neće biti mesta za aktuelnog kancelara Olafa Šolca već da bi vodeću ulogu u kabinetu u ime SPD-a preuzeo Boris Pistorijus, koji je sada ministar odbrane i, prema istraživanjima javnog mnjenja, najpopularniji političar u Nemačkoj.
Fridrich Merz
Pomenimo ukratko još i predizborne debate koje su se odvijale prethodnih dana na televiziji.
Posle onog prvog Duela između Šolca i Merca održan je Kvadrel u kojem su učestvovali i Robert Habek, lider Zelenih, i šefica AfD-a, Alis Vajdel; a onda se ista četvorka našla u Areni pred izbore, u kojoj su, za razliku od prve dve debate, pitanja postavljali i izabrani građani u studiju. U suštini se ni u jednoj diskusiji nisu čuli novi stavovi a nije bilo ni posebnih skandala u ophođenju jednih prema drugima. Rasprave su bile uglavnom argumentovane pa je u njima na kraju Merc uspeo da odbrani svoj imidž dok je Šolc svoj dosta popravio. U oči je upalo da ni u jednoj debati niti u pojedinačnim intervjuima pitanja zaštite klime i životne sredine, koja su dominirala skoro celu deceniju sve do pred kraj prošle godine, nisu igrala praktično nikakvu ulogu, dok je sav fokus bio na pitanjima ekonomske politike i politike prema migracijama, delom još na odnosu prema SAD tj. NATO-u ili prema Rusiji odnosno prema Ukrajini; a čak su i socijalne teme pale u treći plan.
