Koliko (ne) znamo o interspolnim osobama? COSMO bosanski/hrvatski/srpski 20.08.2024 28:49 Min. Verfügbar bis 20.08.2025 COSMO Von Maja Maric


Download Podcast

Koliko (ne) znamo o interspolnim osobama?

Stand: 20.08.2024, 18:12 Uhr

Maja Marić, Filip Slavković, Boris Rabrenović

Interseksualnost i transeksualnost. Što im je zajedničko, a što ne? I kakve veze imaju sa sportskim kategorijama? Olimpijske igre u Parizu pokazale su da još nedovoljno znamo o interspolnim osobama, ali i o tome što ih stavlja u tu kategoriju. Što je ovakav tretman značio za zlatnu boksačicu Imane Khalif donosi Filip Slavković. Maja Marić i Kristian Ranđelović, iz udruge XY Spectrum, razgovaraju što je potrebno da se interseks osobe prihvate u društvu.

Čak i ako niste pomno pratili Olimpijske igre ove godine, sigurno ste čuli za skandal oko navodno upitnog spola alžirske boksačice. Imane Khelif gurnuta je u centar sukoba oko rodnog identiteta i regulacije u sportu nakon svoje prve borbe na Igrama, kada se talijanska protivnica Angela Carini povukla samo 46 sekundi nakon što je dobila udarac u lice.

Ima li mjesta za interseks ljude?

Lažne tvrdnje da je Khelif transrodna ili "biološki muškarac" preplavile su internet, a njihov intenzitet pojačan je uplitanjem slavnih osoba koje su se našle komentirati slučaj o kojem, realno, nisu imale nikakve informacije. Medju njima je bio i Elon Musk, J.K. Rowling, braća Logan Paul i Jake Paul — bivše YouTube zvijezde koje su se bavile hrvanjem odnosno boksom — te Caitlyn Jenner, umirovljena osvajačica zlatne olimpijske medalje i transrodna žena.

Ovaj slučaj nam je pokazao koliko zapravo malo znamo o interseks ili interspolnim osobama, iako Imane Khelif nije jedna od njih.

Prema podacima UN-a 1,7% osoba u svijetu je interspolno. 1 od 2000 je približan broj beba koje su rođene s tijelom koje izgleda drugačije od onoga što se smatra tipičnim za muško ili žensko dojenče i one su u riziku za genitalne – tzv. "normalizirajuće" operacije, često zbog društvene nelagode. Takve operacije su estetske i nisu medicinski potrebne.

Interseks ili interspol je opći pojam koji se koristi za različita stanja, po kojima je osoba rođena sa reproduktivnom ili anatomijom spolnih organa koja nije u skladu sa tipičnim definicijama muškog ili ženskog.

Ima li mjesta za interseks ljude?

Na primjer, možemo imati novorođenče koje izvana izgleda kao djevojčica, ali čija je unutrašnja anatomija tipično muška. Osoba također može biti rođena sa genitalijama koje izgledaju negdje između tipičnih muških i ženskih, a možemo imati i bebu sa tzv. mozaičkom genetikom, tako da neke od njenih stanica imaju XX kromosome, a neke XY.

Interseks je socijalno konstruirana kategorija koja reflektira jednu biološku varijaciju. Ali u našoj kulturi, spolna kategorija je i dalje uglavnom na muško-žensku podjelu. I što onda kada smo u kategoriji koja je - izmedju?

Filip Slavković će nas podsjetiti kako je krenula cijela ova priča, i što se trenutno događa sa zlatnom boksačicom Imane Khelif.

Filipe, alžirska boksačica je preko odvjetnika u Francuskoj sada podnela tužbu za "cybermobing"?

Jeste, Majo. Sajbermobing je naziv za verbalno nasilje putem društvenih mreža i Iman Helif je, prema medijskim izveštajima iz Pariza, gde su se Olimpijske igre održale, podnela tužbu protiv platforme X, što je bivši Tviter, zbog mržnje i laži koje su prema odnosno o njoj širene kao i zbog kleveta i pretnji kojima je bila izložena. Prema francuskom zakonu, kako se u kaže u izveštajima, to znači da je tužba podneta protiv nepoznatih lica ali se navodno u tekstu tužbe pominju i šef Iksa, Ilon Mask, i bviši američki predsednik Donald Tramp, i britanska autorka Džoan K. Roling…

Ima li mjesta za interseks ljude?

To, pretpostavljam, zato što su svi oni o njoj nešto "tvitali" odnosno "iksali". No, vratimo se mi na početak priče o Imane Khelif i o tajvanskoj boksačici Lin Ju-ting. Obje su na OI osvojile zlato.

Obe su bile isključene sa prošlogodišnjeg svetskog prvenstva u boksu jer je IBA, Međunarodna bokserska asocijacija, odlučila da se ne mogu takmičiti u ženskoj kategoriji. IBA je 2022. i 2023. sprovela, kako je saopštila lane uoči Svetskog prvenstva i u julu tokom Olimpijskih igara, testove koji su bili medicinski i nezavisni a koji su, kako je rečeno, dokazali da se Helif i Ju-ting ne mogu tretirati kao osobe ženskog pola. Međunarodni olimpijski komitet IOC tu odluku nije prihvatio.

A IOC je pre pet godina prekinuo suradnju sa IBA i samostalno organizuje boksačke turnire na OI.

To je samo još jedna stavka u ovom komplikovanom i kontroverznom slučaju iako taj deo zaista nema nikakve veze sa bokserkama o kojima govorimo već sa sportskom politikom. IOC je 2019. obustavio saradnju s IBA zbog korupcije u bokserskoj asocijaciji ali delom i zbog bliskosti Moskvi jer je predsednik Međunarodne bokserske asocijacije ruski sportski funkcioner Umar Kremljov. IBA, inače, nikada nije tačno objasnila kakvu vrstu testova je vršila kada je sa svojih takmičenja isključila Helif i Ju-ting. Nisu objavljeni ni konkretni rezultati tih testova. Dva puta je bilo rečeno da je u pitanju previsok nivo testosterona, dakle tzv. muškog hormona, a druga dva puta da je na testovima utvrđeno prisustvo ipsilon-hromozoma, Y, koji je tipičan za genetski kod muškaraca.

Sudija završava meč Imani Khalif i Lin Yu Ting i podiže ruku Imani Khalif u znak pobede

Imani Khalif, osvajačica zlatne medalje u boksu u kategoriji "žene do 66kg"

Inače se u sportovima, ni na Olimpijskim igrama ni na svjetskim prvenstvima, ne provjerava jesu li natjecatelji muškog ili ženskog spola već se uglavnom prihvaća to što im piše u putovnici, odnosno službenim dokumentima.

Tim principom se rukovodio i IOC. I inače se, zaista, takve provere standardno ne sprovode jer se polazi od toga da je svaka osoba sa početkom sportske karijere u svom nacionalnom sportskom savezu zavedena kao muško ili žensko a na osnovu pola koji joj je određen pri rođenju. Problem nastaje ako se, možda tek mnogo kasnije, ispostavi da pol sportistkinje ili sportiste nije moguće baš stoprocentno odrediti kao isključivo muški ili ženski pa se postavlja pitanje ravnopravnosti: da li je takmičarka sa nekim muškim karakteristikama u prednosti jer ima npr. razvijeniju mišićnu masu; ali se postavlja i pitanje jednakosti: zašto se nekoj takmičarki ne dozvoljava učestvovanje u ženskoj konkurenciji samo zato što, kako bi se na Balkanu govorilo, „deluje muškobanjasto“.

LGBTQ osoba pozira u šljokičavo-srebrnoj haljini

Ipak, ovdje nije riječ o crtama lica već o eventualno drugim karakteristikama koje određuju spol.

Ovaj nazovi-skandal sa Iman Helif nastupio je u drugom kolu olimpijskog turnira kada je njena protivnica, italijanska bokserka, u suzama morala da prekine meč zbog bola koji joj je jakim udarcem nanela Alžirka. Nakon toga je krenula bujica komentara o tome da je Helif muško i da ne bi smela da se bori protiv žena itd. Iman Helif, međutim, jeste žena i to, prema tvrdnjama iz Alžira, nikada nije stavljano u pitanje. Dakle, ovde nije reč o slučaju promene pola, Helif nije trans-sportistkinja. Ona čak nije ni nepobediva. Na ovim Olimpijskim igrama je osvojila zlatnu medalju ali je u karijeri u više od 50 mečeva doživela i skoro 10 poraza. Ono što je vidno je da je tokom poslednjih par godina postala snažnija i mišićavija pa je iz bokserske kategorije poluvelter prešla u kategoriju velter za bokserke sa većom težinom. Nije jasno da li je s tim u vezi mogao da bude uvećan nivo testosterona ali Halif se svakako ne deklariše ni kao interseksualna osoba.

Kristian Ranđelović, direktor organizacije XY Spectrum

Kristian Ranđelović je aktivist za LGBTQI+ prava u Regiji, s fokusom na prava transrodnih i interspolnih osoba. Ranđelović je osnovao prvu grupu za podršku transrodnim osobama na Balkanu. Jedan je od suosnivača beogradske organizacije XY Spectrum koja se bavi pitanjima interseksualnih, trans i nebinarnih osoba. Sam Ranđelović se identificira kao transrodan i interseksualan.

Rekli ste da preferirate da se koristi izraz interseks, a ne interseksualnost. Možete li pojasniti našim slušateljima zašto?

Najbolje bi bilo i najpraktičnije kad bi koristili riječ međupolnost zato što bi ona bila najadekvatnija prevedenica reči koja je došla iz engleskog jezika i koja upravo označava ono što ustvari međupolnost, tj. interseks kao pojam znači. Zašto ne interseksualnost? Zato što ako kažemo seksualnost ljudi će povezati sa nečim što imaju veze sa samim činom ili potencijalno seksualnom orijentacijom, što kod interseks osoba nema, prosto nije naznačitelj njihovog problema sa kojim mogu da se nose. Tu su varijeteti sa kojim mogu biti rođeni, jer varijeteti jesu povezani najčešće direktno sa gonadama, to jest sa polnim žlezdama, sa unutrašnjim i spoljašnjim, sa hromozomima i hormonima koji se realno ne uklapaju u nešto na što smo svi već nekako i navikli i sa čim živimo, a to je binarna podela na striktno podaljene i gonade i hormone i hromozome, na muške i ženske. Interpolna ili međupolna osoba može da se rodi sa različitim varijetetima. Lekari, nekom evidencijom, su došli do preko četrdeset dva varijeteta, tako da se osoba može roditi s potpuno jednim hromozomskim, kao što je slučaj kod bokserke koju smo pomenuli, jedan set hromozoma, i oni su muški hromozomi, a da je žena. Može da ima takvu kategoriju hromozomima, ima te polne hromozome, a da ima neke druge organe koji ne prate taj kariotip, taj hromozomski obrazac da imam ženske gonade i unutrašnje i spoljašnje. Tako da ima preko četrdeset dva varijeteta, a vratiću se na sam pojam, jako je važno da ne koristimo interseksualnost, samo da ponovim, da se ne radi o seksualnosti osobe već o polu, a reč seks je prevedena iz engleskog pa zato interpolne osobe ili međupolne bilo bi najadekvatnije.

Ja sam, evo, baš boravila u Hrvatskoj za vrijeme ove afere s boksačicom i uočila sam dosta burne reakcije, kako medija, tako i laika. Kakva je situacija bila u vašoj okolini?

Isto. Isto i još gore. Ne u odnosu na Hrvatsku, nego u odnosu na ceo svet. Neznanje i nepoznavanje termina i uopšte mogućnost da se netko rodi sa različitim genitalnim, hromozomskim ili hormonskim setom je jako velika. Iz neznanja ide veliki strah, uz taj veliki strah idu i prilično ružne i neprijatne reakcije.

Upravo si spomenuo dva pojma koji su bitni za našu priču danas: trans-seksualno i interseksualno.

Trans-seksualnost se često pominje kada je reč o borbi za prava seksualnih manjina i pravno gledano je danas njihova situacija prilično jasna: trans-seksualni ljudi su rođeni sa svim fizičkim karakteristikama jednog pola ali se osećaju kao pripadnici drugog pola pa su svoj pol promenili, i to su učinili najčešće i medicinskom intervencijom i po zakonu. U Nemačkoj je recimo upravo 1. avgusta na snagu stupio modernizovani zakon o polnom samoopredeljenju koji je zameno stari zakon o promeni pola. Time je pravno značajno olakšana zvanična promena pola kada je reč o unošenju novog imena ili izdavanju dokumenata. To ipak ne znači da svako može svako-malo i bez ikakvih ograničenja da menja pol, neka pravila postoje. A kod sportista su ta pravila još više stroga, upravo da bi se izbeglo da, uslovno rečeno, muškarci prelaze u ženske kategorije samo da bi osvajali trofeje. Tako je uoči Olimpijskih igara u Parizu saopšteno da će na njima biti 195 trans-sportista, od ukupno oko 10.500, pri čemu je učešće dozvoljeno samo onima koji su kroz tranziciju prošli pre početka puberteta odnosno, kako je to određeno, pre 12. godine života.

Ima li mjesta za interseks ljude?

A šta je sa interseksualnim sportašima? I, generalno, tko se smatra interspolnom osobom?

To su ljudi koji, uprošćeno rečeno, imaju primarne fizičke karakteristike jednog pola ali i atribute drugog pola. Često se kao primer navode ženske osobe sa uvećanim klitorisom ili muške osobe s uvučenim testisima ali to može da bude i fizički ne-ispoljena genetska varijacija pri kojoj se uz dva iks-hromozoma koji se nalaze kod žena, u genetskom kodu javlja i treći, muški, Y hromozom. Međupolne osobe u sportu nemaju kategoriju, sva takmičenja su ili muška ili ženska. Ujedinjene nacije procenjuju da je od ukupne svetske populacije između 0,05 i 1,7 odsto interseksualno. U Nemačkoj je krajem 2018. zakonskom izmenom osim muškog i ženskog pola uvedeno i „razno“ kao odrednica tj. „divers“. Tada je Nemački etički savet u stavu o tom pitanju procenio da ovde živi oko 80.000 interseksualnih lica a Savezni ustavni sud tu procenu udvostručio na 160.000. No u prve dve godine od stupanja zakona na snagu, novu mogućnost da u dokumentima ne moraju da budu ni muško ni žensko već „diverzno“ iskoristilo je bilo tek 400 međupolnih osoba.

Ima li mjesta za interseks ljude?

Lavina napada koja se na društvenim mrežama obrušila na Alžirku Imane Khelif, iako od rođenja odgajanu jednostavno kao žensko, vjerovatno nije ohrabrila one koji su zaista interspolni da o svojoj situaciji govore otvoreno. Khelif se kasnije požalila koliko ju je mržnja koju je osjetila povrijedila.

Alžirka je postala meta političkih i ideoloških prepucavanja između konzervativnih i liberalnih ili tradicionalnih i progresivnih aktivista, ali i običnih ljudi pre svega u Evropi i Americi. Možda je to posledica njenog porekla i načina na koji je, uz usklik „ovo nije fer“, na poraz od Helif reagovala bokserka iz Italije. Lin Ju-ting iz Tajvana, koju je Bokserska asocijacija takođe bila diskvalifikovala jer nije ženskog pola a u Parizu je osvojila zlato u perolakoj kategoriji, posle Olimpijskih igara je ispričala da ne obraća pažnju na komentare da je muškarac jer je navikla da je na takmičenjima pitaju da li je pogrešila toalet kada uđe u WC za žene. Ju-ting  nije prošla medijsku torturu kojoj je bila izložena Helif a koju je već u prošloj deceniji osetila trkačica Karsten Semenja iz Južne Afrike. Semenja je dvostruka olimpijska pobednica u trčanju na 400 metara koju je još 2018. asocijacija Svetska atletika praktično isključila iz takmičenja kad je uvela ograničenja na nivo testosterona koji je dozvoljen kod trkačica. Semenja je fizički dokazano ženskog pola ali sa visokim nivoom muškog hormona pa je posle promena pravila u svetskoj atletici bila primorana na terapiju koja bi snizila testosteron u organizmu. Ona protiv toga još vodi pravnu bitku pred sudovima u Evropi.