Digitalno nasilje: Koja deca su pogođena?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 22.11.2023. 29:50 Min.. Verfügbar bis 21.11.2024. COSMO. Von Boris Rabrenovic.
Digitalno nasilje: Koja deca su pogođena?
Stand: 22.11.2023, 17:52 Uhr
Bezbednost dece – važna tema kojoj se uvek iznova vraćamo u našim podcast izdanjima. U ovom izdanju govorimo o digitalnom nasilju kojem su izloženi deca i mladi. O kakvom je tačno nasilju reč? Kako prepoznati da li je dete žrtva nasilja? Na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju? Kakva vrsta pomoći se žrtvama digitalnog nasilja nudi u Nemačkoj i zemljama regije? O svemu tome Boris Rabrenović razgovara sa koleginicom Aidom Kožar i Harisom Imamovićem, autorom knjige "Digitalno nasilje".
Bezbedna deca - to ne bi trebalo da bude briga samo roditelja nego i nadležnih institucija kao što su sud i policija. Pojavom internet komunikacije, povećavaju se i mogućnosti nasilja nad decom i mladima. Kada se to desi onda vidimo koliko je sistem spreman da zaštiti decu kojima nasilnici internetom zagorčavaju detinjstvo. Nemačka ima više iskustva u slučajevima zaštite dece koje su žrtve nasilja, a u zemljama Zapadnog Balkana često su samo roditelji na strani deteta dok državne institucije zakazuju u procesu njihove zaštite.
Nasilja je uvek bilo, a pojavom interneta ono je dobilo novu dimenziju. To se vrlo loše odrazilo po žrtve digitalnog nasilja – jer je to vrsta nasilja koje može dugo da traje. Ako je neko na internetu ponižen, ako se puštaju snimci na kojima se vređa njegovo ili njeno dostojanstvo veliku ulogu igra svest o tome, bolje rečeno, strah, da mnogo ljudi prati to ismejavanje. Onda je pritisak na žrtvu veliki, plus što svi koji su na internetu mogu lako da se uključe u to zlostavljanje, iza lažnih profila ili čak sa svojih profila pošto obično prolaze nekažnjeno. Tako da svi oblici tzv. stvarnog nasilja, psihičko, društveno i seksualno, digitalnim putem takođe mogu da ostave velike traume i posledice na žrtve
Sve to ukazuje na važnost rešavanja ovog problema, a o tome razgovaramo danas sa našom saradnicom, Aidom Kožar.
Aida, za sve roditelje koji imaju decu i koji žele da znaju kako da prepoznaju da li su njihova deca žrtve nasilja, na koje naznake bi trebalo da obrate pažnju?
Naravno, dobar početak je ako dete želi da razgovara, ima i dece koja ne vole da razgovaraju o tome. Jedino što roditelji tada mogu je to da prate promene u njihovom ponašanju. Ipak, važno je da ta deca znaju da su roditelji uz njih i da imaju njihovu zaštitu. Osećaj nezaštićenosti je ustvari okidač za traume i frustracije kod dece i mladih koji se ismejavaju ili ucenjuju na društvenim mrežama.
Na internetu postoje brojevi telefona koje oni ili njihovi roditelji mogu anonimno da pozovu i da se posavetuju oko situacije u kojoj se nalaze.
Takođe, postoje i formulari kojim se anonimno prijavljuje digitalno nasilje. Isto tako postoje i deca koja mogu i hoće javno da razgovaraju o tome i koja glasno kažu da imaju probleme na društvenim mrežama, bilo da im se podsmevaju, ili da im neko objavljuje kompromitujuće fotografije ili podatke, ili da im neko preti. Ona oficijelno imaju podršku sistema i države, međutim njihova sigurnost nije zagarantovana, nažalost, kao ni sigurnost dece svuda u svetu.
Nemačka online platforma za skupljanje podataka Statista kaže da je prošle godine u Nemačkoj više od polovine mladih, tačnije 51 odsto, u nekom trenutku bila žrtva digitalnog nasilja. Đaka u školama 1,8 miliona. Kako se to zakonski reguliše u Nemačkoj?
Najpre je važno da se kaže da u Nemačkoj, kao i u zemljama Zapadnog Balkana, mlađi od 14. godina ne podležu krivičnim zakonima. Što znači da su do 14. godine roditelji ti koji se kažnjavaju u slučaju da njihovo dete prekrši zakon. Od 14. godine mladi su sami odgovorni za svoje nasilničko ponašanje. Sad, po nemačkom zakonu, digitalno nasilje se ne tretira kao krivično delo samo po sebi, već se povezuje sa krivičnim odrednicama uvrede, povrede časti i klevete. Tako da ako mladi vređaju nekoga, pozivaju na ugrožavanje nečije sigurnosti, objavljuju kompromitujuće fotografije ili ako šire pornografiju – za sve to od svoje 14. godine mogu da budu novčano sankcionisani ili lišavanjem slobode do 5 godina.
I u zemljama Zapadnog Balkana, kao i u Nemačkoj, svo nasilje učinjeno u "online prostoru" se tretira kao obično nasilje, bez aspekta digitalnog. Ako ono ima elemente drugih krivičnih dela - ako su sigurnost i čast žrtve ugroženi zbog nasilja na internetu onda nasilnik može krivično da se goni od svoje 14. godine. Najveći je problem što se to ne čini i što se sve obično završi razgovorom policije sa pedagozima, školskim osobljem i roditeljima.
Pa ipak, ima slučajeva u kojem društvo vrši pritisak na državne institucije da reaguju i da zakonski kazne nasilnike?
Da, a najsnažnija reakcija javnosti bila je prošle godine u Bosni i Hercegovini zbog samoubistva dvadesetdvogodišnjeg mladića Mladena Dulića, koji je bio žrtva digitalnog nasilja. On je tražio posao na jednoj banjalučkoj benzinskoj pumpi i tom prilikom je bio ismejavan i sniman telefonom od strane radnika te pumpe. Taj snimak je tog dana pušten na internet, gde je mladić opet bez prestanka bio brutalno ismejavan po društvenim mrežama. On je taj slučaj sutradan prijavio policiji, ali je kasnije u toku dana oduzeo sebi život jer nije mogao da izdrži taj pritisak ponižavanja na internetu.
Nasilnici nisu mogli biti adekvatno kažnjeni jer nije postojao zakon koji bi ih teretio.
Građani su onda izašli na ulice, pisali peticije, osnovali su različite grupe na internetu za donošenje zakona kojim bi se nasilnici kaznili. Tako je u martu ove godine vlada bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske propisala novo krivično delo - neovlašteno prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimaka, a za koje je predviđena kazna do 10 godina.
Aida, ti imaš teenagera u kući. Znaš li kako on komunicira sa društvom na socijalnim mrežama?
Znam ali ne mogu da kažem, nije mi dopustio. Šalim se, a i ne šalim. Ipak, ponešto čujem kada on u istoj sobi sluša zvučne poruke ili kada ih šalje, pa to znači i da možemo da čujemo kako on razgovara sa svojim društvom. A njih svakako poznajemo i lično, tako da nemam briga sa te strane. Bar ne još. A sudeći po onome što sam čula u razgovorima sa svojim sinom, mislim da on i njegovo društvo dosta znaju o digitalnom nasilju jer je njegova škola dosta vremena posvetila toj temi. Ona se obrađuje kroz mnoge predmete: engleski, nemački, francuski, gde se u formi zamišljene prepiske na internetu dogodi da je neko žrtva cybermobbing-a. Onda se od učenika traži da napišu rad u kojem nude rešenje kako da se reaguje u takvim situacijama. Onda su takođe iz filozofije imali temu posvećenu osećanju obaveze da se zaštiti žrtva nasilja na internetu, kao i pitanje da li je moralno nekoga poniziti i ugroziti?
A to nije samo u školi u kojoj je moj sin. Poznajem glumce iz pozorišnih trupa koje isključivo rade predstave sa tematikom internet nasilja. Tako da imaju predstave u kojima se tematizuje postavljanje pretećih ili uvredljivih poruka na internetu, lažno predstavljanje, nedozvoljeno saopštavanje tuđih informacija, seksualno nasilje, slanje virusa, ismevanje na onlajn prepiskama. Te su predstave finansirane od strane ministarstva za kulturu, ministarstva za obrazovanje ali i nevladinih organizacija i te predstave svake godine cirkulišu po školama.
Postoje li još neki načini da se mladi ljudi posavetuju kako da reaguju ako se nađu u situaciji u kojoj ih neko ugrožava na internetu?
Problem nasilja na internetu nije jednostran i obično se ne zadržava samo na online formi. Često pređe u fizičko nasilje, a i ako ne pređe, postoji opasnost da ostavi snažne emotivne traume na žrtve. U Nemačkoj postoji organizacija koja se zove JUUUPORT a koju čine mladi nemački stručnjaci iz oblasti internet komunikacije. Oni daju besplatne savete svima koji im se jave a koji imaju problema sa cybermobbingom, odnosno cybergroomingom – tj. seksualnim nasiljem na internetu. Takođe, daju i besplatne online seminare koji pomažu u prevenciji nasilja na internetu. Ako se već to desi, onda se žrtvama na sajtu vladine organizacije za porodicu i civilnu zaštitu nudi mogućnost direktnog prijavljivanja internet nasilja.
Takođe je - kao reakcija na sve više nasilja u školama i kobnim posledicama tog nasilja vlada Srbije načinila online platformu sa besplatnim kursevima za sve one koji žele da se zaštite. Ponuda saveta i tih kurseva se nalazi na web strani „Čuvam te“, na kojoj se može lako prijaviti i informisati se šta ako je neko koga poznajemo žrtva nasilja, kako može da se zaštiti, da im se da podrška i da se prekine nasilje kojem su izloženi.
Mastera politikologa i omladinskog radnika Harisa Imamovića, autora knjige „Digitalno nasilje – vodič za rad sa decom i mladima“ pitali smo kakve vrste digitalnog nasilja danas postoje?
- To je pitanje vrlo kompleksno, pojavnih oblika ima jako puno. Ja sam se potrudio da u svojoj knjizi, u svom vodiču, ukažem na osnovne karakteristike onih koji su danas najpoznatiji. Pa, eto, počeću s onim što je nekako najviše zastupljeno danas. To je pre svega vređanje. Vređanje putem interneta spada u posebnu kategoriju. Ono obično kreće kao vrlo kratka i žustra rasprava koja se na kraju, nažalost, završi teškim riječima, psovkama itd.
Zatim imamo uznemiravanje kao poseban pojavni oblik. Ono predstavlja i definiše se kao ponovljeno stanje uvredljivih i grubih reči. Ovdje je posebno zanimljiva pojava takozvanih grifera, odnosno to je jedna posebna zajednica gejmera, odnosno ljudi koji igraju igrice i sve vreme su online povezani te na taj način razmjenjuju informacije, razgovaraju, dele utiske itd. Griferi u tom smislu su značajni zato što oni uznemiravaju i dekoncentrišu igrače igrica. Njihov zadatak nije takmičarski duh, njihov zadatak nije druženje i upoznavanje, već isključivo i samo destrukcija u tom smislu.
Zatim imamo ogovaranje i klevetu, nešto što je takođe vrlo zastupljeno i ono predstavlja ponavljanje izmišljenih i neistinitih informacija o nekoj osobi, a sa ciljem uništavanja reputacije i karijere na koncu.
Zatim ćemo spomenuti svakako i lažno predstavljanje. To je pre svega klasična krađa identiteta ili izmišljanje identiteta na internetu, gde zapravo druga strana stupa u kontakt sa žrtvinim poznanicima, porodicom i od njih traži usluge, traži poverljive informacije i na taj način dobija to što želi, nažalost, lažno se predstavljajući.
Zatim izdvajamo i nedozvoljeno saopštavanje, odnosno takozvani auting. Funkcioniše tako što se vi jako dug period družite sa nekim, neko stekne vaše poverenje, neko vam se otvori i kaže da je pripadnik LGBT populacije, na primjer. Ili negdje drugdje grupacije, uzeli smo LGBT za primer. Nekim slučajem vaše prijateljstvo i drugarstvo se okonča, ali vi tu informaciju iskoristite u loše namjere tako što ćete njega ili nju autovati njegovoj porodici i njegovim prijateljima na poslu na internetu itd.
Takođe, želeo bih da istaknem slanje neprimjerenog seksualnog sadržaja, takozvani seksting. To je danas jako jako zastupljeno i predstavlja, rekao bih, možda najveći problem u tom smislu. Nažalost, sekstinga i seksualnog sadržaja danas, pre svega neželjenog sadržaja, nije niko sačuvan. Jako je puno mladih koji dobijaju fotografije eksplicitnih poza, eksplicitnog sadržaja, polnih organa, polnih delova tela itd. Na taj način oni neželjenim sadržajem bivaju žrtve i ono što je meni posebno bilo zanimljivo jeste što mnogi mladi danas takav način udvaranja, komunikacije, upoznavanja, kakogod, počinju da normaliziraju do te mere da naprosto vide tu fotografiju vide taj snimak koji je pornografskog sadržaja, obrišu, blokiraju i nastave dalje, što će reći da oni praktično više i nemaju snage niti želje da bilo koga više prijavljuju i da se bave njima ili njom. Upravo zato što je ovaj problem toliko zastupljen i u toj meri se koristi.
Pored ovog imamo i obmanjivanje dakle klasičnu obmanu, zatim isključenje. To je pre svega digitalni bojkot, odnosno ovo što je danas popularno takozvana kensel kultura, što je jedna od posebnih tema danas kod mladih.
Zatim proganjanje i imamo na poslednjem mjestu, nešto što nazivamo veselo šamaranje, odnosno Happy Slapping. Ono je nastalo u Velikoj Britaniji i predstavlja poseban vid digitalnog nasilja, odnosno želju da vi snimite neki zanimljiv humorističan kratak video gde vi udarate nekog šamarate nekog te na taj način imate jedan funny, lep, zanimljiv, smešan video, ali na žalost, neko ima traumu za ceo život zato što je, ne znam, dobio šamar, nenadano, nezasluženo, zato što je postao žrtva digitalnog nasilja. Ni kriv ni dužan, već se samo našao, odnosno našla u tom trenutku na ulici ili na školskom dvorištu.
Dečji fond Ujedinjenih Nacija, UNICEF, pre tri godine je istraživao koliko su mladi Albanije, Kosova i Severne Makedonije izloženi digitalnom nasilju, i pokazalo se da je svaki treći ispitanik bio žrtva digitalnog nasilja.
Ova organizacija u svim zemljama regiona na svojim internet stranicama nudi ne samo savete za one koji se osećaju ugroženim na internetu, već im nudi i brojeve telefona i platforme na koje mogu prijaviti nasilje.
