Jučer je i u praksi završen rad aktuelnog saziva Bundestaga posljednjim zasjedanjem uoči izbora 23. ovog mjeseca. Rasprava je zapravo bila uvod u konačnu fazu predizborne kampanje pa je shodno tomu i protekla žučno uz mnoge prekide i intervencije predsjednice Bundestaga.
Kolega Filip Slavković je pratio raspravu u saveznom parlamentu ali i najnovija istraživanja javnog mnjenja i studije o ponašanju birača
Filipe, šta kažu ankete?
Kada bi izbori bili danas, praktično jedina moguća koalicija za formiranje vlade bila bi ona dobro poznata, velika, koju bi činile hrišćanske demokrate sa socijaldemokratama. Kako se bliži dan izbora, sve su učestalije i ankete među biračima. I iako u rezultatima nema drastičnih promena, pomaci od po par procenata ipak utiču na konačan, u ovom slučaju još uvek teoretski, raspored poslaničkih mesta. Prema poslednjim istraživanjima, dakle, Hrišćansko-demokratska i Hrišćansko-socijalna unija, CDU i CSU, imaju oko 30 odsto glasova a SPD, Socijaldemokratska partija, oko 16 procenata. Savez 90 Zeleni je prema svim trendovima pao na oko 14 odsto, dok je Slobodna demokratska partija, FDP, definitivno ispod cenzusa sa samo 4 procenta. Cenzus pak sada, posle dužeg vremena, ponovo prelazi Levica koja je na oko 6 odsto a u novom Bundestagu bio bi zastupljen i Savez Sara Vagenkneht, BSW, koji trenutno ima oko 5 odsto glasova. Najveća opoziciona partija, kao i prema svima istraživanjima do sada, bila bi Alternativa za Nemačku; AfD bi mogla da dobije više od 20 odsto glasova ali trenutno nema šanse da uđe ni u jednu koaliciju.
Skoro svake sedmice, otkako smo ušli o predizbornu kampanju, prenosimo rezultate anketa. No koliko su ta ispitivanja pulsa javnosti pouzdana? Može li se 23.2.2025. desiti neko iznenađenje?
Kao što i sam znaš, čak i u stabilnom sistemu parlamentarne demokratije kakav je ovaj nemački imali smo razna iznenađenja na prethodnih nekoliko izbora. Na poslednjim izborima održanim 26. septembra 2021, recimo, pojedinačni rezultati agencija koje sprovode ankete razlikovali su se u proseku oko jedan odsto od konačnih rezultata a da tada ni AfD nije bila tako jaka kao sad niti je BSW postojao. Iskustva iz prethodnih izbora, kao i iz drugih evropskih zemalja, još kaže da oni birači koji tendiraju ka strankama koje nisu široko društveno prihvaćene ili ređe pristaju da učestvuju u anketama ili, ako to čine, ne daju potpuno iskrene odgovore. U situaciji u kojoj tri partije nisu sigurne da li će ući u Bundestag ili ostati ispod cenzusa, što je novitet u Nemačkoj, moguća je čak i manjinska vlada čija koalicija nema svoju većinu već za svaki zakon mora da traži podršku poslanika koji su zvanično u opoziciji. U poslednjih nekoliko dana je Olaf Šolc, šef SPD-a i aktuelni kancelar, više puta sumnjičio verovatnog budućeg kancelara, lidera CDU-a Fridriha Merca, da je spreman da formira manjinsku vladu uz podršku AfD-a – što ovaj negira.
Merc se našao na udaru kritika jer je na glasanje u parlamentu krajem januara stavio predlog dokumenta o borbi protiv ilegalnih migracija za koji je znao da će dobiti podršku samo liberala i AfD-a; iako je pre i posle toga insistirao da CDU nikada i ni pod kojim uslovima neće sarađivati sa Alternativom za Nemačku. To je onda bilo izazvalo talas okupljanja građana protiv desničarskog ekstremizma na kojima je u pojedinim gradovima u Nemačkoj bilo i po 100.000 do 200.000 ljudi.
Sam Fridrih Merc i dalje insistira da ne sarađuje sa AfD-om i da to neće ni činiti. Tokom debate u Bundestagu juče, kojom je završen rad aktuelnog saziva parlamenta, Šolc je ipak još jednom napao CDU zbog AfD-a. Merc je tokom svoje kritike na račun sadašnje vladajuće koalicije SPD-a i Zelenih upadljivo žustro kritikovao i zelene i njihovog kandidata za kancelara, Roberta Habeka, koji je u ovoj vladi vicekancelar i ministar za ekonomiju. Šef CDU-a je oštro napadao Habeka i Olafa Šolca zbog lošeg stanja u privredi i državnim finansijama ali je pri tom socijaldemokrate kao stranku više štedeo oštrih reči, barem se meni i još nekim političkim posmatračima tako činilo. S druge strane je odbacivao mogućnost kooperacije sa, kako je rekao, „ekstremistima i s leva i s desna“ čime je posredno u „isti koš“ strpao AfD sa Levicom odnosno Sarom Vagenkneht; a trudio se da ne pominje liberale jer je FDP kao željeni koalicioni partner CDU-a bio u vladi do pre tri meseca.
Olaf Šolc je i tokom debate u Bundestagu i tokom televizijskog duela s Mercom iznenadio dosta sigurnim nastupom uz ukazivanje na reforme koje je semafor-koalicija ipak uspela da sprovede.
Šolc je poslednjih dana mnogo borbeniji u predizbornoj kampanji nego u prvih par meseci posle raspada koalicije socijaldemokrata, zelenih i liberala. Istovremeno je Robert Habek, koji je bio na vrhu popularnosti s početkom ove godine, izgubio deo podrške, baš kao i Zeleni, iako je u debati u parlamentu i on pokušao da ukaže na svoje dobre rezultate i da pre svega kritikuje CDU zbog manjka ekoloških ciljeva u programu koji oni predlažu za buduću vladu. Fridrih Merc međutim kritikuje upravo reforme na koje su Šolc i Habek ponosni i najavljuje ukidanje povećanih davanja za socijalne slučajeve, takozvani Bürgergeld, kao i neke odredbe novog zakona o državljanstvu. Merc posebno ističe kako se broj nezaposlenih popeo na tri miliona te da ih je sada 400.000 više nego na početku mandata semafor-koalicije pre tri godine. Šolc pak tvrdi da su mnogi problemi posledica globalnih okvira u kojima se ne kreće samo Nemačka pa je čak u Bundestagu upozorio građane da i dalje dolaze teška a možda i još teža vremena. Nastupe su, naravno, imali i svi ostali stranački lideri: Alis Vajdel iz AfD-a, Kristijan Lindner iz FDP-a, Sara Vagenkneht u ime Saveza koji nosi njeno ime i Hajdi Rajhinek u ime Levice, iako je reklamno lice te stranke sada Jan fan Aken.
Nekako olako preskačemo ove partije kojima se ne daju šanse da formiraju vladu – evo i danas…
To jeste česta i opravdana kritika građana prema medijima: da se usredsređuju na najveće partije, recimo prilikom organizovanja televizijskih duela. Zato se malo govori o strankama kakve su npr. Slobodni birači, iako Freie Wähler po nekim istraživanjima mogu da dobiju do dva odsto glasova, u Bavarskoj su u vladajućoj koaliciji sa CSU-om a zastupljeni su i u parlamentu savezne zemlje Rheinland-Pfalz, Porajnje Palatinat. Ukupno je za izbore registrovano 29 partija, od 41 koje su se inicijalno prijavile. Međutim njima su i neke o kojima smo u ovom podkastu povremeno govorili; recimo WerteUnion i dieBasis i Piraten i Die Partei i MERA25 i tzv. Team Todenhöfer. Realnost je ipak da je i vreme za priču o izborima u medijima ograničeno ali i da je stvarni interes birača ograničen odnosno da niko ne želi pa ni ne može da se čitavog dana samo informiše o političkim strankama i izbornim programima. Pomoć u izboru pružaju, osim medija, i internet-stranice, od kojih je najpoznatiji Wahl-O-Mat koji priprema Savezna centrala za političko obrazovanje, bpb. „Izboromat“ je pred ovo glasanje stavljen u funkciju pre nedelju dana ali postoji još pola tuceta drugih onlajn-portala koji na osnovu različitih parametara, po sistemu pitanja i odgovora, biračima ukazuju koje im partije najviše odgovaraju. Tu su, recimo, Real-O-Mat koji preporuke ne daje na osnovu programa stranaka već prema tome kako poslanici glasaju u parlamentu; pa onda Wahl-Chat koji korisiti veštačku inteligenciju ili Wahlwisper, mobilna aplikacija koja spaja birače i stranke kao parove.
Šta nam ankete kažu o biračima migrantskog porekla?
Doseljenici koji imaju pravo glasa, odnosno njihovi potomci koji su u Nemačkoj rođeni, čine više od 12 odsto biračkog tela. Nemačka će, naime, na predstojećim izborima imati nešto više od 59 miliona građana sa pravom glasa, što je oko dva miliona birača manje nego na izborima 2021. U isto vreme, dakle za protekle tri godine, broj stanovnika u Nemačkoj porastao je sa oko 83 na oko 85 miliona. A od tih oko 60 miliona registrovanih birača, više od sedam miliona su doseljeničkog porekla dok još do dva miliona ima jednog roditelja-migranta. Kada se to ima u vidu, politikolozi zaključuju da je doseljeničko stanovništvo politički slabo zastupljeno i to i u strankama i prilikom glasanja. Pri tom se broj doskorašnjih stranaca koji postaju nemački državljani povećava od kako je u Nemačkoj prošle godine na snagu stupio novi zakon o olakšanom i dvojnom državljanstvu.
A zna li se kako oni glasaju ili možda zašto ne glasaju?
U poslednjih par godina istraživači su se zaista više trudili da dokuče kako glasaju građani sa migranstkim poreklom i kako razmišljaju oni koji su tek dobili pravo glasa sticanjem nemačkog državljanstva. Utvrđeno je da, što je očekivano, migranti više obraćaju pažnju na teme koje se tiču migranata ali i da im to nije ni jedno važno a možda ni najvažnije. Zapravo, velike teme koje se tiču svih Nemaca i Nemica bitne su i za doseljenike: privreda, inflacija, bezbednost. Ipak, za birače doseljeničkog porekla je nešto više nego za ostale važna i spoljna politika, u ovom slučaju prema Rusiji i Ukrajini ili prema Bliskom Istoku. I, oni donekle poklanjaju veću pažnju socijalnim temama kakve su stanovanje, zapošljavanje ili penzije. Kada biraju partije, generalno gledano, tzv. stranci se najčešće odlučuju za SPD, potom za CDU pa za Zelene ali i tu ima razlika među raznim grupama pa su recimo birači s turskim korenima izrazito bliži socijaldemokratama ili Levici dok se građani koji dolaze sa teritorije nekadašnjeg SSSR-a češće okreću CDU-u ili AfD-u.
Birači iz našeg regiona nisu posebno obuhvaćeni anketama?
O tome nemam informacija. Vidljivo je da u političkim partijama ima vrlo malo predstavnika sa Balkana ili iz jugoistočne Evrope. U Bundestagu je SPD do sada imao dvojicu poslanika poreklom iz Hrvatske odnosno Bosne i Hercegovine, jedan poslanik Zelenih je poreklom iz bivše Jugoslavije. Ali ni neke druge brojnije nacije nisu više zastupljene, iako su već odavno u Evropskoj uniji. Tako npr. uopšte nema parlamentaraca iz Bugarske dok je iz Rumunije bila samo jedna i to iz SPD-a.
Socijaldemokrate sada među kandidatima imaju i makar jednu političarku poreklom sa Kosova. Hvala Filipe!
Kao što smo čuli, prema trenutačnim ispitivanjima javnog mnijenja, sastavljanje stabilne vlade u Njemačkoj će biti sve samo ne jednostavno.
To je doduše bio slučaj i nakon posljednjih izbora 2021. kada prvo nisu uspjeli dogovori Unije Zelenih i liberala, oko stvaranja tzv. Jamajka koalicije, došlo je na kraju do dogovora SPD-a, zelenih i liberala koji su urodili tzv. semaforskom koalicijom. Kako je to završilo, znamo i sami: vlada se raspala gotovo godinu dana prije kraja izbornog mandata zbog čega sada i imamo prijevremene parlamentarne izbore usred zime.
Tu je i nekoliko novih aspekata: prvo uopće nije sigurno hoće li FDP prijeći izborni prag od pet posto i ući u Bundestag. Drugo: tu je nova stranka, Savez Sahra Wagenknecht za koju međutim isto tako nije sigurno hoće li ući u parlament. Treća nepoznanica je i stranka Ljevica koja se doduše oporavila posljednjih tjedana ali je njezin ulazak u Bundestag sve samo ne siguran.
Toj nesigurnosti pridonosi i novo pravilo o tzv. prijelaznim mandatima što su direktni mandati preko kojih su manje stranke dosada uspijevale osigurati prisustvo u parlamentu.
Od stranaka koje će sigurno ući u Bundestag AfD je jedna od onih frakcija koje onemogućavaju čiste računice. Naime sve ostale stranke s izgledima za prelazak izbornog praga su čvrsto isključile bilo kakvu suradnju s desnim populistima. Tako da ne ostaje mnogo kombinacija.
No krenimo redom:
Velika koalicija, tj. koalicija Unije CDU/CSU i SPD-a se nekako najčešće spominje u posljednje vrijeme kao najrealnija opcija nakon izbora. S obzirom na to da ova dva zastupnička kluba prema svim ispitivanjima do sada osvajaju većinu u Bundestagu, ova koalicija, koja je već u više navrata, manje-više uspješno, vladala zemljom, se u političkom Berlinu spominje kao najrealističnija opcija.
Kamen spoticanja posljednjih dana je svađa oko migracijske politike, o čemu smo u više navrata raspravljali ovdje u podcastu, koja se zaoštrila do te mjere da je kancelar Scholz navodno čak rekao kako SPD neće ulaziti u koaliciju ako Unija bude ustrajala na Friedrichu Merzu kao kandidatu. Merz se naime smatra rodonačelnikom stroge i sporne migracijske politike. Daljnja opcija je da se sam Merz povuče s mjesta kancelara kako bi se omogućila velika koalicija, ali ta opcija je manje izgledna. Sve ukazuje na to da će od dva suparnika u ringu ipak Scholz biti taj koji će se povući kako bi omogućio svojoj stranci daljnji ostanak na vlasti pa makar i kao manji partner u jednoj vladi.
Druga mogućnost o kojoj se govori je koalicija Unije i Zelenih. No ova kombinacija je za sada klimava s obzirom na to da ona nema većinu u svim rezultatima anketa. Iako CDU i Zeleni uspješno već godinama surađuju na razini nekih saveznih pokrajina, na saveznoj razini se tomu žestoko opire manji član Unije, bavarski CSU koji je dobar dio svoje predizborne kampanje utemeljio upravo na borbi protiv Zelenih. Osim toga su stavovi Unije i Zelenih, po mnogim pitanjima, a pogotovo migracijske politike, dijametralno suprotni u svojim pozicijama.
Daljnja opcija bi bila tzv. Kenija koalicija Unije, SPD-a i Zelenih. Osim već unaprijed programiranih unutarnjih sukoba, analitičari smatraju da bi nestabilnost ove vlade bila voda na mlin AfD-u koji bi profitirao od prijevremenog okončanja rada ovakve vlade.
Jamajka koalicija Unije, Zelenih i FDP-a je malo vjerojatna, kako zbog nesigurnosti hoće li FDP uopće ući u parlament, tako i zbog prevelikih razlika između demokršćana i liberala s jedne i zelenih s druge strane.
Sve češće se u posljednje vrijeme, opet zbog boja stranaka koje bi ju činile, spominje i tzv. Njemačka koalicija, Unije koja stoji za crno, SPD-a koji stoji za crvenu boju u zastavi i liberala koji predstavljaju žuto. (Premda boja na njemačkoj zastavi nije žuta nego zlatna)
No to je manje važno jer je ovakva koalicija, ako zbog ničeg drugog a ono zbog činjenice da se upravo zbog svađe SPD-a i liberala raspala i posljednja vlada, malo moguća.
Tu prestaje brojčana kombinatorika. Za neku vladu lijevo od centra, ni po najoptimističnijim prognozama za sudionike, nema šanse. Recimo kombinacija Zelenih, SPD-a i Ljevice bi došla tek na oko 250 mjesta u Bundestagu što je daleko od većine.
No sve ove komplicirane kombinatorike za stvaranje stabilne vlade otvaraju mogućnost manjinske vlade koju tolerira netko izvan vlade. I tu svoju šansu vidi AfD.
Naime jedna vlada Unije i FDP-a ne bi imala većinu ali bi se mogla osloniti na podršku AfD-a u parlamentu koji bi sebi time otvorio vrata za daljnje etabliranje u parlamentarnom životu. No to je, kako barem za sada tvrdi Merz, potpuno isključeno.